Као тинејџер је радио по 14 сати, избачен је из школе као заостао, али је изумима променио свет

Агенције
Као тинејџер је радио по 14 сати, избачен је из школе као заостао, али је изумима променио свет

Један је од оних људи који је својим радом, залагањем и изумима допринио човјечанству. Уз његово име везује се више од 1.000 патената, од којих су најважнији електрична сијалица и фонограф.

Томас Алва Едисон, амерички физичар и проналазач, рођен је 11. фебруара 1847. године у малом граду Мајлан (Охајо, САД).

За разлику од многих великих научника, Едисон није стекао скоро никакво формално образовање. Прво образовање стекао је од мајке, након што је избачен из школе као заостао.

Са 14 година већ је почео да ради, и то по 14 сати дневно, као разносач новина и продавац хране на жељезници. Један напуштен вагон средио је као лабораторију и штампарију за своје новине "Grand trank herald ", које је највећим дијелом сам писао.

Током америчког Грађанског рата, када је имао 16 година. постао је телеграфиста и започео каријеру проналазача и изумоо и патентирао електрични апарат за биљежење гласова на изборима.

Око три године касније, 1. јуна 1869, регистровао је свој први патент берзански "тикер" с папирном траком, коришћен за слање цијена с берзе широм земље, продао га за 30.000 долара и отворио индустријску истраживачку лабораторију.

Прва Едисонова открића била су везана за побољшање и унапређење телеграфије. Осам година након првог патента Едисон привлачи огромну пажњу јавности новим проналаском, фонографом (1877).

Могућност снимања и репродукције звука дошли су изненада и потпуно неочекивано па су многима, у то вријеме, дјеловали као магија. Његов први фонограф је снимао на алуминијумској фолији намотаној око специјалног цилиндра. Упркос лошем квалитету звука и томе што су снимци могли да се репродукују само неколико пута, фонограф је прославио Едисона.

Томас Едисон је ипак мало урадио на развоју овог уређаја. Фонограф највећи напредак доживљава тек послије 1880. године, с открићима Александра Грејама Бела, Чичестера Бела и Чарлса Тејнтера. Њихов унапријеђени фонограф користио је воском прекривене картонске цилиндре.

Упоредо са истраживањима Едисон 1876. године оснива лабораторију за индустријска истраживања у Менло Парку (Њу Џерси, САД).

У овој лабораторији је, према упутсвима и под надзором Едисона, радио велики број истраживача. Један од најзначајнијих патената који су изашли из ове лабораторије била је електрична сијалица.

Прије Едисона могу се наћи имена 22 друга проналазача сијалице са ужареном нити, пише свијет науке. Међутим, Едисон је унаприједио тада већ постојећи производ.

Употребио је ефикаснији материјал, постигао је већи вакуум у балону, и коначно, већу електричну отпорност сијалице а тиме и бољи сјај. Овакви резултати доприњели су томе да проналазачи прије Едисона буду заборављени из простог разлога јер свој проналазак нису даље у пракси пласирали за ширу употребу, као што је то Едисон урадио уз помоћ свог дистрибуционог система једносмјерне струје. Први систем напајања једносмјерном струјом омогућио је Едисону да направи и комплетан систем јавног освјетљења.

Једино име које је још забиљежено уз проналазак сијалице је Џозеф Свен, који је сијалицу са нитима угљеника пронашао 25 година прије Едисона, међутим његово откриће тада није наишло на успјех.

Већина Едисонових проналазака била је у вези са побољшањем постојећег стања технике.

Једино је фонограф био без преседана, потпуно оригиналан и неочекиван, пошто је описивао први уређај за снимање и репродукцију звукова.

Најзначајнији патенти Томаса Едисона били су и угљени микрофон, једноставна конструкција на основу стробоскопског ефекта, телеграфски апарат који куца штампана слова, филмска камера, мегафон, мимеограф.

Његови изуми покренули су револуцију у освокетљавању домаћинстава и јавном снабдокевању једносмкерном електричном струјом. Многе проблеме који су се појавили у јавном снабдокевању и дистрибуцији једносмкерне струје рокешила је "нова револуција" коју је покренуо Никола Тесла, производња и дистрибуција наизмкеничне струје.

Едисон је иначе био идол Николе Тесле. Код њега је једно врокеме радио као асистент. Радио је по 18 сати дневно свих седам дана у недкељи. Убрзо долази до великог сукоба мишљења, након чега Тесла, незадовољан третманом у Едисоновој фирми, отвара своју компанију "Tesla Electric Light & Manufacturing".

Прича се да је Едисон рекао Тесли да ће му дати 50.000 долара ако унапреди рад његовог генератора. Тесла је наравно и то успио, али кад је дошао да узме обећаних 50.000 долара, Томас Едисон му је зачуђено рекао: "Па ви младићу не разумијете амерички хумор".

Едисон, коме се највеће заслуге приписују за изум електричне сијалице, није вјеровао у принцип наизмјеничне струје, можда између осталог и зато што је у свој пројекат једносмјерне струје уложио много новца.

У то вријеме у САД је владао прави струјни рат, па се Едисон служио чак и недозвољеним средствима (убијање паса и објављивање памфлета) како би доказао да је Теслин пројекат опасан. У том рату је Тесла ипак побједио и 1887. године у Њујорку отворио своју лабораторију у којој је радио све до смрти. Томас Едисон је умро 18. октобра 1931. године у Њу Џерсију.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана