Како је настала најпознатија фотографија на свијету

ГС
Како је настала најпознатија фотографија на свијету

Неколико тренутака прије него што га је војник боливијске владе стријељао, револуционар Ернесто Че Гевара рекао је свом убици: "Пуцај, кукавице! Убићеш само човјека!" Гевара је умро убрзо након тога, 9. октобра 1967. када је имао 39 година, али његова тврдња да то неће бити крај његовог насљеђа испоставила се као потпуно тачна. Данас, то насљеђе готово увијек поприма облик једне фотографије под именом "Гуерриллеро Хероицо", коју су неки прозвали најпознатијом фотографијом на свијету, пише Хисторy.

 

Та фотографија је направљена 5. марта 1960. године, седам година прије смрти Геваре, на спроводу радника убијених у експлозији у кубанској луци, за коју је револуционарна влада Фидела Кастра кривила Американце. Гевара, генерал револуције и интелектуални носилац Кастровог режима, гледао је док је Кастро одржавао сахрану. На тридесетак секунди изашао је пред окупљене у близини Кастрове трибине, а тачно испред фотографа Алберта Дијаза Гутиереза, познатог и као Алберто Корда. Корда је направио двије фотографије Геваре, одлучног лица и дуге косе која му се вијорила испод беретке, прије него што се повукао у масу. Можда је захваљујући томе што је био модни фотограф, Корда од ове фотографије одлучио направити портрет, иако су га новине Ла Револуцион одбиле користити.

Неколико година касније, ова данас легендарна фотографија није била ништа више до личне омиљене фотографије човјека који ју је и направио. Корда је слику назвао "Гуерриллеро Хероицо" - Јуначки герила ратник - и објесио је на зид, повремено дијелећи копије гостима. Тек 1967. године јавност је први пут видјела слику која се појавила у часопису Парис Матцх с чланком о латиноамеричким герилским покретима.

Гевара је убијен у новембру те године, заробљен током борби с боливијским револуционарима. Током комеморације у Хавани, на фасади зграде Министарства унутрашњих послова висила је огромна штампана слика "Гуерриллеро Хероицо". Гевара је постао мученик глобалне револуције, а Кордеова фотографија је постала симбол побуне.

Сљедеће године је ова слика Геваре постала вирална. Појавила се на насловној страни Гевариних мемоара, објављених у Италији. Такође је кориштена за насловну страну књижевног часописа који је издавала подземна жељезница Њујорка. Исте године, ирски умјетник Џим Фицпатрик створио је стилизовану верзију слике, поставивши црно-бијелог Гевару на црвену позадину. Дистрибуисао ју је што је више могуће како би одао почаст Гевариној баштини. Плакат с Фицпатриковом сликом приказан је у умјетничком центру Артс Лаб у Лондону. Та година, 1968, била је година немира широм свијета, а слика Геваре истакнута је током студентских нереда који су у мају захватили Француску, популистичких протеста италијанске "Вруће јесени" и ненасилних демонстрација низоземског "Провоса".

Осим тога што је постала симбол протеста и што је красила зидове многих домова, слика Геваре постала је популарна и у модним круговима, јер је завршила на многим мајицама и плакатима. Група Раге Агаинст тхе Мацхине користила је модификовану верзију ове слике за омот сингла "Бомбтрацк" из 1993. године, а Мадона ју је искористила на омоту свог албума "Америцан Лифе" из 2003. године.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана