Како је изгледао живот Римљана на врхунцу Старог Рима

Nacionalna geografija
Foto: Ilustracija

На врхунцу Старог Рима, његови грађани су уживали у богатству, луксузу и забави. Али, одређене друштвене околности су њихов живот учинили прилично изазовним.

Стари Рим је био на свом врхунцу од другог вијека прије нове ере до другог вијека нове ере. У првом и другом вијеку нове ере, Рим је имао користи од ширења свог царства, са огромним количинама богатства и разноврсним културним утицајима који су преплавили његове границе.

Какав је био Стари Рим?

У њему је било од свега и свачега помало. Град је био ужурбан урбани центар, пун људи, политичара који су се сусретали на његовим улицама, у јавним зградама и на спортским догађајима. Живот у старом Риму био је пун узбуђења, са много могућности за забаву и спектакл, што је допринијело космополитској атмосфери која је у граду владала.

Међутим, живот у старом Риму није био без изазова. Живот римског грађанина зависио је од друштвеног и економског статуса. Сиромаштво је било само један од проблема који су подстакли владу да регулише тешке услове у граду, у чему су имали умјереног успјеха.

Живот у старом Риму био је сличан животу у било ком већем граду, пуном предности и недостатака, гдје су досадни тренуци права ријеткост.

Пренасељеност

Још у шестом вијеку прије нове ере, Рим је започео попис становника, како како би процијенио број грађана и установио које су њихове потребе. Историчари расправљају о тачности података које су Римљани сакупили водећи своју евиденцију о становништву. Вјерује се да је Рим бројао на стотине хиљада становника током првог вијека прије нове ере, можда чак 800.000 током владавине Августа (од 27. п. н. е - 14. н.е.). Становништво града је наставило да расте, погађајући чак милион становника током другог вијека нове ере. Становништво је чинио скуп слободних мушкараца и жена различитог степена богатства. Велики број робова допринио је повећавању гужве у Риму, гдје је простор постајао све ограниченији.

Саградњом инсула , или стамбених зграда, Римљани су испунили потребе за смјештајем великог броја становника. Инсуле су биле високе неколико спратова, лоше грађене и дом, како сиромашних, тако и умјерено богатих Римљана. У њима је постојала велика опасност од избијања пожара и ширења заразних болести.

Одјећа се прала урином

Многи Римљани нису сами прали своју одјећу, већ су за то углавном користили услуге које пружа град. Без употребе сапуна, праље су имале задатак да чисте платнене и вунене одијевне предмете, како би их очистили од зноја и прљавштине. Најбољи начин да се то постигне било је коришћење урина, често сакупљеног из лонаца који су се налазили широм улица старог Рима.

Алтернатива људском урину био је урин животиња, а обја су садржавала амонијак - идеално средство за чишћење.

Одјећа се стављала у бачву са водом и урином, гдје би пуниоци газили по одјећи. До касног првог вијека нове ере, урин је био толико цијењена роба да је цар Веспазијан (од 69-79. године нове ере) увео порез на урин који се прикупљао у јавности.

Према римском историчару Светонију, "Када му је Тит (Веспазијанов син) замјерио због измишљања пореза на јавне погодности, он је свом сину ставио новац од прве уплате под нос, питајући га да ли му је његов мирис увредљив. Тит је рекао 'Не. А ипак долази од урина'."

Јавна купатила

Сви од робова до римских царева посјећивали су јавна купатила у граду. Названа термама у првом вијеку прије нове ере, јавна купатила су укључивала топле и хладне собе са базенима, парне собе и собе са сувим грејањем гдје су људи могли да воде рачуна о личној хигијене, да обављају пословне трансакције и да се друже.

Мушкарци и жене користили су исте купке све док то није забранио цар Хадријан (од 117-138 нове ере) током другог вијека нове ере.

Број купатила у Риму се повећавао од првог вијека прије нове ере, до петог вијека нове ере. Купатила су такође постала луксузнија и укључивала су додатне карактеристике, као што су фонтане.

Цареви као што су Трајан, Каракала и Диоклецијан изградили Риму јавна купатила која су истовремено могле да користе хиљаде Римљана. Највећу грађевину тог типа изградио је Диоклецијан (од 284-305 нове ере). Састојала се од масивних базеба, плафон су подупирали гранитни стубови, а зидови су били обложени мермером.

Забава у Старом Риму

У пријестоници Римског царства било је много начина да се проведе слободно вријеме. У амфитеатрима као што је Колосеум одржаване су гладијаторске борбе, које су грађанима пружале сурову и крваву забаву, нудећи бег од обавеза које су их чекале у свакодневном животу.

У Риму су се такође налазила позоришта различитих димензија. Сједишта тих позоришта била су поређана у низу, а понекада су била уклесана у брду. Прво стално позориште у Риму изградио је Помпеј, током првог вијека нове ере.

Да је забава била значајан сегмент живота древних Римљана, свједоче ријечи Јувенала, римског сатиричара, који је тврдио да је Римљанима стало само до "Хљеба и игара".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана