Како је Бајица Ненадић постао велики везир и један од најмоћнијих људи у Османском царству

За вријеме Османског царства, постојао је систем прикупљања здравих и јаких дјечака. Његово име је "данак у крви" или "девширма" и подразумијевао је одвођење хришћана из новоосвојених територија, као вид опорезивања у циљу стварања пјешадијских трупа оданих османском султану.

Углавном су то били дјечаци узраста од 14 до 18 година, мада се некада дешавало да буду и доста млађи. Међутим, колико год година имали, морали су да буду паметни, снажни и здрави - због чега су поједине мајке сакатиле своју дјецу. Временом је велики број њих доживио судбину одвођења из матичне породице и преузимања ислама, након чега су морали да прођу одређену обуку и прилагоде се новом начину живота. 

Један од њих је био и Бајица Ненадић из села Соколовићи у Херцеговини, дјечак православне вјероисповести који ће касније постати познат као Мехмед-паша Соколовић. Са само 15 година, он је одведен "данком у крви" у јаничаре и од тог тренутка креће његов успон ка највишим позицијама у царству. 

Главни чувар капија двора

Након смрти Хајрудин Барбаросе 1546. године, Мехмед Соколовић заузео је његово мјесто и постао први човјек морнарице иако није имао никакво претходно поморско искуство. Све указује да је имао велику подршку Рустем-паше, али и жена из харема султана Сулејмана Величанственог. Прије свега ово се односи на Сулејманову жену Хурем и заједничку ћерку Михримах која је уједно била и Рустем-пашина жена. Постоје млетачки извори који објашњавају на основу чега је он у ствари и заслужио њихово повјерење: 

"Његова репутација се променила оног тренутка када је захваљујући снажној конституцији спасио од утапања султанију Хурем, након што се њен брод насукао. Захвална султанија се од тог тренутка постарала да напредује од чувара дворске капије па све до положаја великог везира."

Насљеђе

По наређењу Мехмед-паше Соколовића изграђен је мост у Вишеграду, 1571. године, као и још неколико њих у Босни и један у Црној Гори. У Соколовићима је изградио џамију, а вјерује се да је био ктитор и многих чесми од којих је напознатија она на Калемегдану. 

Мање од три године ће му бити потребне да преузме улогу беглербега Румелије, иако нико није могао да оспори његову способност управљања или чак доброг понашања и ратовања у маршу од Ерзурума до Нахчивана као и освајању неколико успутних тврђава. Након повратка са фронта, султан Сулејман му додељује и титулу трећег везира 1555. године, чиме ступа у царско веће - диван.

Наредних година је вриједно радио да се попне за још једну степеницу у хијерахији, па је након 1561. године и смрти Рустем-паше наследио Семиз Али-пашу на мјесту другог, а убрзо потом заузео и његово мјесто првог везира.

Ову функцију је обављао и за вријеме два наредна султана, док му је његова способност пребацивања власти без већих проблема након смрти Сулејмана донијела мјесто најмоћнијег човјека унутра граница Османског царства за вријеме владавине Селима II. 

Међутим, како се Селим показао неспособним владарем а након доласка на власт султана Мурата ИИ, његова популарност драстично опада. Због чега је замењен Коџа Синан-пашом током 1579. године. Убрзо потом, на њега је извршен атентат и он је сахрањен у турбету поред Ејуп џамије у Истанбулу, преноси Национална Географија

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.