Југославија у статистици: Како је осамдесетих изгледала држава које више нема
Социјалистичка федеративна република Југославија (СФРЈ) формирана је на данашњи дан 1943. године. Тим поводом преносимо текст објављен 1984. године у часопису Кекец, који илуструје како је држава које више нема изгледала након четири деценије постојања.
Статистика је у првој половини осамдесетих говорила како је у БиХ најмање попијеног вина по становнику, док је у Словенији лични доходак највећи, а број неписмених најмањи.
У Србији је било највише телефона, а Македонија је имала највише трособних станова те најмлађе невјесте и младожење.
У том периоду у Црној Гори је било најмање повратника из иностранства и највише попијеног млијека, а Хрватска се могла похвалити највећим бројем љекара специјалиста на 1.000 становника. Поред тога је имала највише аутомобила.
На Косову је био највећи раст запослености и најнижи лични доходак, а Војводина је имала најмањи природни прираштај и највећи број развода.
Те године у Југославији је било четврт милиона више жена него мушкараца, а у просјеку су биле старије од мушкараца по једну годину. Статистика је показала и да су становници "остарјели" за једну годину, Југославени су у просјеку имали 33 године - најстарији су живјели у Војводини, а најмлађи на Косову.
У Југославији је било 6.196.000 домаћинстава, а двије трећине чиниле су четверочлане породице, док су их трочлане пратиле у стопу.
Подаци показују да је 95 посто станова у бившој Југославији било електрифицирано, више од двије трећине прикључене су на водовод, нешто мање на канализацију, сваки други стан има купатило и WC, а тек сваки 27. је без инсталација.
Од првог пописа повећан је и број запослених, али је знатно смањен број оних који се баве пољопривредом. Статистика каже да је 1984. радило више од 6,5 милиона људи (од 1948. отворено је четири милиона радних мјеста), али и како посао тражи 900 хиљада Југославена, што је 11 пута више него током раних педесетих.
Почетком осамдесетих је у Југославији било 1.790.900 неписмених, од чега милион жена. Од 1948. до 1984. пет пута се повећала посјета позоришту, а кино је задржало једнаку популарност као и након оснивања Југославије. Часопис Кекец пише да је за све крива телевизија, јер чак 6,5 милиона Југославена свакодневна гледа ТВ програм.
Подаци показују и како се становници Југославије нису могли похвалити рекреацијом. Тек сваки девети пунољетни и четврти малољетни Југославен бирао је физичку рекреацију умјесто кућне посјете, кафане или хобија (статистика важи само за дане викенда).
СФРЈ постојала је до 1992. године, а обухватала је данашње државе БиХ, Словенију, Хрватску, Србију, Црну Гору, Косово и Сјеверну Македонију. Кроз све вријеме њеног постојања, цјелокупну власт имала је комунистичка странка, Савез комуниста Југославије, на чијем је челу био Јосип Броз Тито, преноси klix.ba.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
