Јован Ђорђевић - оснивач Српског народног позоришта, рођен на данашњи дан

Срна
Foto: Wikimedija

БИЈЕЉИНА- Српски писац Јован Ђорђевић (1826-1900), оснивач Српског народног позоришта у Новом Саду и један од оснивача Народног позоришта у Београду, те професор историје на Великој школи у Београду, рођен је на данашњи дан 1826. године.

Ђорђевић је био министар просвјете Србије. Објавио је "Општу историју" и више превода, нарочито за позориште.

Написао је алегорију "Маркова сабља", из које је и пјесма "Боже правде", која је постала српска химна.

Послије завршетка основне школе у родној Сенти, учио је гимназију у Сегедину, Новом Саду и Темишвару, а филозофију у Пешти.

Ђорђевић је, након дипломирања, из Сомбора отишао у Лугош, за судског чиновника, а 1852. године, на позив патриота, прешао је у Нови Сад за професора Српске православне велике гимназије.

Због подршке Вуку Караџићу и народњачким идејама, дошао је у сукоб са неким члановима патроната, те је отишао у Пешту у секретарство Матице српске и уредништво књижевног часописа "Летопис Матице српске", који је уређивао.

Објављивао је низ важних чланака о позоришту, којима је усталасао Србе у Војводини и тиме непосредно допринио оснивању сталног Српског народног позоришта.

Јован Ђорђевић је 1868. године постао први директор Народног позоришта у Београду, а кад је озваничено звање драматурга именован је на то мјесто.

Основао је и привремену Позоришну школу 1870. године.

Био је и директор полугимназије у Шапцу, те директор Учитељске школе у Београду.

Међу књижевним радовима Јована Ђорђевића истичу се биографије о "Двојици Станимировића" и Чучук Стани, те "Латинско-српски речник", "Општа историја у два тома", као и многобројна позоришна дјела преведена са мађарског и њемачког језика.

Јован Ђорђевић умро је 1900. године у Београду.

Сахрањен је на Новом гробљу, у заједничкој гробници са рођацима, гдје је касније сахрањен и његов сестрић Стеван Сремац.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана