Јован Цвијић, утемељивач географије у Србији

Био је оснивач Српског географског друштва, предсједник Српске краљевске академије (сада Српска академија наука и умјетности), професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор Универзитета Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу.
Приликом оснивања Београдског универзитета 1905, био је међу првих осам редовних професора који су затим бирали цијели остали наставни кадар.

Осим географијом као примарном облашћу изучавања, бавио се и геологијом – геоморфологијом, тектоником, палеогеографијом, неотектоником – али и етнографијом, антропологијом и историјом.
Остао је упамћен као утемељивач географије у Србији. Читав живот посветио је проучавању Србије и Балканског полуострва, путујући скоро сваке године по Балкану.

Јован Цвијић је рођен 12. октобра 1865. године у Лозници. По завршетку гимназије, желио је да студира медицину у иностранству, међутим лозничка општина није могла да стипендира његово школовање.

Због тога је одлучио да упише Природно-математички одсјек Велике школе у Београду, а одмах затим и студије физичке географије и геологије на Бечком универзитету, као државни питомац, гдје је већ 1893. године докторирао са тезом "Дас Карстпхäномен". Овај рад је касније преведен на више језика (код нас "Карст", 1895), а захваљујући њему Цвијић се у свијету сматра утемељивачем карстологије, о чему свједоче и многе модерне студије.
Британски научник Арчибалд Гики је написао да ово представља "заставничко дјело" науке.

Преко тридесет година је путовао кроз наше крајеве, што је резултирало бројним радовима и утемељењем "антропогеографске школе".
Оно што је карактерисало његов научни рад јесте утицај климе и рељефа на грађу (морфологију човека), наглашавајући практично међу првима да је човјек екосензибилно биће.

Основао је Географски завод Филозофског факултета 1893. године и био његов управник од оснивања до 1927. године. Заједно са групом географа и природњака, основао је Српско географско друштво 1910. године у Београду. Био је председник овог друштва од оснивања до своје смрти. Био је два пута ректор Београдског универзитета 1906/07 и 1919/20 године.Постао је научник свјетског гласа и добио је многа признања. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 1896. године, а редовни члан 1899. године. Постављен је указом за предсједника Српске краљевске академије, 12. априла 1921. године. На овом положају био је до своје смрти 1927. године.

Осим тога био је дописни члан Академије наука СССР, Југословенске академије наука и умјетности, Ученог друштва Парнасос из Атине, почасни доктор Сорбоне и Чешког универзитета у Прагу. Био је почасни члан многих географских, етнографских, природњачких и других друштава широм свијета (Петроград, Будимпешта, Букурешт, …).

Добитник је Златне медаље Краљевског географског друштва у Лондону, Златне медаље Цонрад Брун и Сребрне медаље Еуген Потрон Географског друштва у Паризу, као и Медаље Гаутхиот Друштва за економску географију у Паризу, и многих других признања.Послије дуже болести, Јован Цвијић је умро у Београду, 16. јануара 1927. године. Музеј посвећен овом великану српске науке налази се у Београду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.