Још једна жена херој је Великог рата, а о њој се готово ништа не зна

Б92
Још једна жена херој је Великог рата, а о њој се готово ништа не зна

Док су многи чули за хероину Првог свjетског рата Милунку Савић, мало ко зна за још једну жену која се борила у Великом рату. Ријеч је о Славки Томић, можда једној од првих жена која је у Великом рату добила чин наредника. Ратовала је раме уз раме са војницима одреда војводе Јована Бабунског. За њеног живота о њој није смијело да се пише, а касније је једноставно заборављена. Славка Томић једна је од првих жена учесница Првог свјетског рата, али ни данас није познато када је тачно ступила у војску.

 

"По податку у француским новинама, она је рањена у Босни у борбама око Сарајева, па по томе може да се закључи да је од почетка рата била у војсци. Прелазак српске војске у Босну и борбе око Сарајева одиграле су се у септембру 1914. године. Такође Енглеске новине пишу фебруара 1916. године да је већ две године у војсци", прича за портал Б92 Андрија Шошић, аутор књиге "Србија у Првом светском рату".

Након побједа на Церу и Колубари 1914. године Бугарски комитет у Софији по наговору Беча убацује чете у тадашњу јужну Србију. Српска влада формира четничке одреде за сузбијање терористичких дјелатности ових чета. За команданта ових антитерористичких и потерних одјељења постављен је Јован Бабунски. Уочи напада Бугарске и Њемачке 1915. српска влада чете и потерна одјељења преформира у Летећи жандармеријски одред под непосредном командом Врховне команде.

"Као једна од искусних бораца, Славка Томић је у том периоду упућена у четнички одред Јована Бабунског. Овај одред је добио задатак да у Качанику спречи продор бугарске 3. дивизије", наводи Шошић.

Дописник париског "Журнала" у свом редовном извјештају са зараћеног простора извештава:

"...Добровољци Жандармеријског одреда војводе Бабунског правили су чуда од јунаштва. Две стотине жандарма, крвећи се месец дана, све до 14. новембра, бранило је Качанички кланац. Боре се са бугарским војницима као рисеви..."

Крајем 1915. године, приликом повлачења француске војске из јужне Србије, објашњава Шошић, одред војводе Бабунског нашао се у саставу 8. пука афричких ловаца, 122. дивизије, и извршавао одговорне задатке у области Ђевђелије. На врху Оџа Тепе заслужио је високо одликовање Француске, јер је помогао једном њиховом батаљону да се прикључи матичној јединици.

"Дакле, одред у чијем је саставу била и Славка Томић као последња одбрана повлачења српској војсци, није кренуо у повлачење преко Албаније већ се повукао са Француским јединицама директно ка Солуну. Тако је и Славка Томић стигла у Солун много пре доласка Српске Војске на Солунски фронт. Током тог боравка у Солуну она је оперисана у Француској болници, а из колена су јој лекари извадили метак који је носила још од рањавања код Сарајева 1914. године. Сигурно је време до доласка српске војске на Солунски фронт искористила да се одмори и залечи од опрације, како би била спремна на нове подвиге", наводи Шошић.

На питање да ли је ово прва жена у српској војсци у Великом рату, он одговара да је то тешко рећи, јер се о Славки Томић и даље мало зна.

"Тешко је рећи да ли је она прва жена која је стекла чин наредника. Али се са сигурношћу може рећи на основу до сада доступних података да је тај чин стекла крајем 1914. године. Како је била припадник четничког-добровољачког одреда, о томе се није писало након 1941. односно 1945. године", наводи Шошић.

Према његовим ријечима, за вријеме мира од 1919. до 1941. године мислило се о обнови земље, на одуживању онима који су за њу пали подизањем споменика, обиљежја и писањем о њима, па се о живима мање писало и говорило.

"Морамо да схватимо и то да су то људи који од своје отаџбине нису тражили славу након рата нити величали своје подвиге, сматрали су да је то била њихова искрена патриотска дужност. Славкина правичност и пожртвованост током рата указује да је таква била и након рата. Када је дошло време да се пише и о ној није се смело, а касније је просто заборављена."

Према његовим ријечима, за време мира од 1919. до 1941. године, мислило се о обнови земље, на одуживању онима који су за њу пали подизањем споменика,обиљежја и писањем о њима, па се о живима мање писало и говорило.

"Морамо да схватимо и то да су то људи који од своје отаџбине нису тражили славу након рата нити величали своје подвиге, сматрали су да је то била њихова искрена патриотска дужност. Славкина правичност и пожртвованост током рата указује да је таква била и након рата. Када је дошло време да се пише и о ној није се смело, а касније је просто заборављена."
Према најновијим истраживањима, Славка је преживела рат, а чак постоји могућност да је завршила у Америци. Наиме, како каже Шошић, постоји могућност да је или за вријеме или непросредно послије Другог свјетског рата емигрирала у Америку.

"Засад су то још непроверене информације, али се ради на томе да се открије да ли је та Славка Томић, која је преминула у Америци шездесетих година ова Славка Томић, хероина Великог рата. Постоји и једна фотографија са параде четника-добровољаца Великог рата у Београду тридесетих година, дуго се сматрало да је на фотографији Милунка Савић. Међутим највероватније је на фотографији Славка Томић, то показује ордење и униформа. Милунка Савић је била припадник Гвозденог пука, а Славка Томић четничког добровољачког одреда", објашњава Шошић и додаје.

"На фотографији са параде је управо четнички добровољачки одред који је у међуратној Југославији имао своје удружење, и као такав се појављивао на парадама у препознатљивим народним ношњама. Такође жена са фотографије нема одликовања која је носила Милунка Савић тих година, али нешто што је занимљиво да ако јесте на фотографији Славка Томић, можемо рећи поуздано на основу ордења и медаља да је она учествовала и у Балкански ратовима. Што је и могуће, и да одатле потиче познанство са предратним четничким војводама у чијим је одредима била у Великом рату", закључује Шошић.

 

Алмери Лобел-Риш је послат као новинар да извјештава са фронта на ком су управо доведене француске трупе. Као сликар он је урадио и неке занимљиве скице и портрете током тог боравка на тек формираном Солунском фронту. Сигурно да је појава младе жене у редовима Српске војске изазвало интересовање не само сликара, па је он одлучио да уради два њена портрета. За сада је познато да је урадио два акварела Славке Томић, нажалост, није познато где се чувају ти портрети.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана