Јаретове идеје за бизнис и данас маме осмијехе VIDEO

Вања Жарковић
Јаретове идеје за бизнис и данас маме осмијехе VIDEO

“Пајо, Пајо, имам страшну идеју за бизнис”, легендарна реченица којом је Јаре у серији “Камионџије” мамио осмијехе милионима гледалаца широм бише Југославије и данас чува Миодрага Петровића Чкаљу од заборава.

Без овог великана југословенског глумишта смо остали прије 17 година, тачније 20. октобра 2003. Био је један од највећих умјетника, који је многима деценијама увесељавао животе. Његов хумор је чак и млађим генерацијама, које нису стигле да га упознају, као лијек за душу. Можда баш због тога што је рођен на Дан шале, 1. априла 1924. године, или због своје искрености и непосредности, Миодраг Петровић био је краљ комедије.

Човјек из народа који је својим земљацима подарио толико смијеха да ће увијек остати у њиховим сјећањима као Јарић Живадин Јаре, Гвозден, Мита, Благоје, Срећко напаст, Јованча Мицић, али и неки други ликови који су овог скромног човјека одвели у легенду.

У родном Крушевцу завршио је гимназију, гдје је почео да се бави глумом. Након Другог свјетског рата уписује Ветеринарски факултет, али наставља да аматерски глуми у КУД-у “Иво Лола Рибар”. Убрзо постаје члан Драмског студија Радио Београда, гдје и почиње његова популарност учествовањем у емисији “Весело вече”. У првој серији ТВ Београд “Сервисна станица” тумачио је једну од главних улога, кувара Јордана. Остало је историја.

Оно што су у “Отписанима” били Прле и Тихи, а на западу Станлио и Олио, то су у свијету комедије на нашим просторима били Мија Алексић и Чкаља. Дует без премца Павле Вуисић и Миодраг Петровић настао је 1973. и трајао је пуних 10 година, прераставши у филм “Паја и Јаре” и касније у наставак “Камионџије опет возе” 1983. Чувен по урнебесним покретима, гримасама и култним реченицама, постао је добитник више значајних награда. Упркос томе, у старости је живио у сиромаштву, усамљен и заборављен, а његов говор на додјели награде за животно дјело “Цар Константин”, који је завршио реченицом: “Хвала, Србијо, што глођем коске”, остаће као најтужније сјећање на краља комедије.

У интервјуу из 2000. године открио је и шта му измами осмијех.

- Најдраже ми је када ме људи на улици поздраве уз широк осмех на лицу. Са сваким застанем и попричам. Знате, било ми је јако тешко када су дошле избеглице из Крајине. То су били убијени људи. Али, када год су на улици пролазили поред мене, онако очајни, увек су застали, па се брзо вратили. Расцепе уста ко “чарапин почетак”: “Чкаља, то сте Ви?” Па ја сам, одговарам. “Господе Боже, никада у животу нисмо сањали да ћемо Вас да видимо. Сад нам није жао што смо изгубили кућу.” Е, па не можете да имате кућу и да видите Чкаљу, покушавао сам да их орасположим. Тај осмех је нешто најлепше. Прилазе ми и ови млади, па узимају аутограм, јер, како кажу, неће им родитељи веровати да су ме упознали. То је за мене највеће признање - испричао је Чкаља у интервјуу из 2000. године.

Посљедње године живота провео је тихо, повукавши се из јавног живота, а умро је у Београду у 80. години. Све док живе његови филмски ликови, чувени Чкаља остаће у срцима многих генерација.

Паја

Занимљиво је да главни јунаци “Камионџија” нису били у добрим односима као што се то гледаоцима чинило.

- Чкаља је био перфекциониста. Желео је до најситнијег детаља да осмисли сваки кадар, сваку реплику. Вуисић је пак глумио онако како је мислио да треба да глуми. Та разлика их је често и коштала на сету. Чкаља је стопостотни глумац и до крајњих граница је ишао у својој глуми. Павле уопште није био глумац. Знао је рећи: “Ја се само понашам.” И истина је - целог се живота понашао - открила је Мирјана Вуисић, супруга Павла Вуисића.

Без обзира на то, када се послије десетак година планирао наставак филма “Камионџије”, Вуисић је поред енормног хонорара за себе тражио да и Чкаља добије више новца.

Надимак

Његово име је већ постало легенда, а његов надимак је још увијек мистерија за многе. Према Чкаљином свједочењу, његов пријатељ, извјесни Јефтић, почео је тако да га зове, а остала дјеца у друштву су веома брзо прихватила надимак јер је Миодраг “био мршав и осушен попут гране”. Јефтић није ни слутио да је смислио омиљени надимак свих будућих генерација на простору бивше Југославије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана