Из архиве “Гласа”

Миланка Митрић
Из архиве “Гласа”

Прегледајући старе новине, зарад сјећања на прошла времена, овог пута вратили смо се у издања “Гласа” из различитих периода и то у “Глас” од 11. јула 1947. године, 15. јула 1993. године и 20. јула 2015. године.

Архива “Гласа Српске” сачувана је на папиру, а један њен дио, који је дигитализован, налази се на сајту www.glassrpske.com/arhiva .

1947.

У почетним годинама свог постојања “Глас” је излазио на мање страна, те је тако број из 1947. године који смо прелистали, а који је објављен 11. јула (година V, број 28), изашао на шест страница. Као што је иначе тада било заступљено, новине су обухватале разнолика дешавања, која су се највише бавила темама привреде, пољопривреде, вијестима из свијета, културе и понеким спортским догађајима.

Насловна страна овог броја обухватала је текстове који су носили наслове “Писмо градитеља пруге Маршалу Титу” и “Почетак радова на прузи Љубија - Брезичани”.

Покретни биоскопи у бањалучком округу

У овом издању “Гласа” једна од занимљивих вијести коју смо издвојили била је везана за покретне биоскопе, како су тада називани. Наиме, како је назначено у тексту на 5. страни, покретни кинематограф “Прењ”, који је Министарство просвјете БиХ додијелило Окружном народном одбору у Бањалуци, добио је једанаест кино представа, приказавши тада документарни филм “У име народа”.

- У свим мјесним подручјима гдје је приказиван овај филм побудио је велико интересовање код народа, тако да га је посјетило преко 2.300 гледалаца. Овај покретни кинематограф кренуће ових дана на подручје мркоњићког и јајачког среза, гдје ће се приказивати совјетски филм “Обнова Стаљинграда”, а успут ће дати неколико представа и у селима Карановац и Крупа на Врбасу, у бањалучком срезу - стоји у тексту.

1993.        

“Глас српски”, из јула 1993. године, којем смо се вратили (година L, 7.040), објављен је на 16 страница, а на насловној страни налазили су се наслови као што су “Пречицом до фотеље”, “Разбијен сан о 'зеленој трансверзали'“, “Не могу нас више варати”, “Тајна похрањена у Карађорђеву” и “Киловати отичу у неповрат”.

“Глас” се бавио дневним и политичким темама, стањем на ратишту, политичком и економском ситуацијом, дешавањима у свијету, те на пољу спорта и културе, колико год да су догађаји тада били ограничени.

Серија о Милошу Црњанском

Милош Црњански био је (и остао) један од најзначајнијих и најбољих стваралаца у цјелокупној историји српске књижевности, а у “Гласу српском”, на 11. страници овог броја, забиљежен је краћи текст којим је направљен осврт на серију, односно на пројекат који је тада припреман, телевизијску серију која је била намијењена највише ђацима основних и средњих школа. Уредница серије била је Даница Ненин.

- Ријеч је о документарној емисији школског програма РТВ Србије, допуњеној због веће занимљивости, елементима играног филма. Редитељ Пеђа Бабовић намијенио је главне улоге Милошу Жутићу, Тихомиру Станићу и Ксенији Зеленовић - назначено је у тексту.

2015.

“Глас Српске” објављен 20. јула 2015. године (број 13.788, година LXXII) изашао је на 40 страница и бавио се политичким и друштвеним темама, причама из цијеле Републике Српске, из Србије, региона, свијета, те причама из културе и спорта.

На насловној страни били су издвојени наслови као што су “Амбуланте и плаже пуне, пустош владала улицама”, “Плата касни четвртини радника”, “За поправак новог аута 22.000 марака”, “Рампа одласку фирми из РС”, “Орићеви радници убачени као редари”, “Црни викенд - пет погинулих у саобраћајкама”, БиХ постаје једна од тврђава исламиста.

Интервју са Снежаном Савичић Секулић

На 18. и 19. страници “Гласа” налазио се интервју са оперском дивом Снежаном Савичић Секулић, првакињом Народног позоришта Београд, који је водила Мирна Пијетловић. У разговору за “Глас” она се осврнула највише на улогу Краљице ноћи у “Чаробној фрули”, али и на стање опере у Србији и региону.

- Оперу нити треба нити може сваки човек да слуша, али они који је воле имају право да траже да им се обезбеде услови за то. Оперска публика се негује од оног најмлађег узраста и велику одговорност имају педагози који ће децу припремити за сусрет са опером. Однос према опери се стиче у школи, у кући, на концерту, у друштву, слушајући добро извођење било где да си - изјавила је тада Савичић Секулић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана