Из архиве “Гласа”

Архива “Гласа Српске” сачувана је на папиру, а један њен дио, који је дигитализован, налази се на сајту www.glassrpske.com/arhiva .

1993.

“Глас” од 19. јуна 1993. године (година L, број 7014), излазило је као “Глас српски”, а насловница овог броја, као и многе у том периоду, била је испуњена причама с ратишта, о рату и сивој свакодневици у којој су људи ових простора тада живјели. Тако у овом броју на насловници новина могуће видјети наслове као што су “Стање у централној Босни: Драматична ситуација”, “Референдум у Републици Српској Крајини може да почне: Воља народа изнад свега”, “Снажна офанзива муслиманских снага у бившој БиХ још траје: Злочини муџахедина”. Новине су имале 16 страница и осим наведених, бавиле су се још неким темама које су тада биле актуелне, као што су дешавања у свијету и спортски догађаји.

Марке купују све

У “Гласу српском”, у периоду трајања рата, биле су заступљене посебне странице назване “Са ратишта”. Једна од њих била је и у овом броју, а наслов главне приче био је “Марке купују све”, а радило се о анкети “Гласа” у којој су борци с првог фронта говорили о струји, превозу, цијенама и шверцу. Ауторка текста била је Милкица Милојевић.

- За шверц девизама нису криви људи који то раде. Крива је власт и банке што им дају динаре. Не може он сам да штанца те динаре, мора му их неко дати. Кад изађе нова новчаница, прво је код њих. Кажу, има бораца који на одсуству шверцују девизама. Неки се буне, веле нису то прави борци. Ма и да јесу. Нека их. Морају људи живјети од нечега. Нису они криви. Нека им држава обезбиједи да имају од чега хранити породице, нико од њих неће изаћи на улицу - ријечи су једног тенкисте из Прњавора, забиљежене у овом тексту.

2005.

“Глас Српске” којем смо се овог пута вратили, који је објављен 16. јуна 2005. године (година LXII, број 10.707) и имао је 44 странице. На насловној страници главни текст био је посвећен херцеговачком добротвору Михајлу Лабалу. Остатак новина пратио је дневне и политичке теме, вијести из свијета, региона, културе и спорта.

Међу причама у том броју налазиле су се бројне занимљиве приче из цијеле Српске, теме и интервјуи из културе, спортске приче, а међу њима је и интервју с глумцем Петром Краљем, који је тада гостовао у Бањалуци.

Живот испод маске

На 19. стр. “Гласа Српске” од 16. јуна 2005. налази се интервју с глумцем Петром Краљем, с потписом Гр. Дакић. Великан српског глумишта Петар Краљ тада је гостовао на Театар фесту “Петар Кочић” с представом “Атељеа 212” “Брана”. Краљ се осврнуо на свој позив, на посјете Бањалуци, на рад са режисерима и глумцима, али и на боравак у страним државама.

- Глумачки живот је ствар тренутка, као што би требало да буде и сваки други живот. На представу коју играм гледам као на збир мог живота и цјелокупног глумачког искуства. И све што сам на сцени урадио, и све што се десило резултат је онога што сам ја као глумац и човек доживео, мислио и смислио - изјавио је тада Краљ, од чијег рођења је ове године обиљежено 80, а од чијег одласка ће у новембру бити обиљежено десет година.

2014.

“Тужилаштво незаконито добијало паре”, “Убиру новац од РС, а желе њен нестанак”, “Живот се враћа, али су ране још дубоке” само су неки од наслова који су се тада нашли на првој страници овог “Гласа Српске” (година LXXI, број 13.456). Поменути број изашао је на 40 страница.
Међу рубрикама друштва, Бањалуке, панораме, културе, спорта, хронике и вијестима дана нашле су се тада актуелне приче, било да је ријеч о догађајима који су се већ одиграли, о онима који је тек требало да се десе. Међу тим причама налазио се и текст о једној од најзначајнијих позоришних смотри - театар фесту “Петар Кочић” који је тада био завршен.

Представа “Чаробњак” на трону

На 21. страници овог броја “Гласа” налазио се текст Александре Глишић, у којем је направљен осврт на 17. театар фест “Петар Кочић”, манифестацију која се годинама одржава у Народном позоришту Републике Српске те на побједничке представе, глумце, ауторе и режисере. На овој смотри 2014. године побиједила је представа “Чаробњак” Федора Шилија, у режији Бориса Лијешевића, који је проглашен најбољим режисером на фестивалу. У питању је комад Народног позоришта Сомбор, који је награђен за изузетан склад колективне игре и врхунско глумачко умијеће. Најбољи глумци били су Саша Торлаковић и Драган Петровић, а комплетан ансамбл представе “Трпеле” добио је признање за најбољу женску улогу.

- Њих седам је дочарало лик комплексне жене која је спремна на рушење свега постојећег, до сопствене трагедије, само да би се сачувало традиционално - назначено је тада у тексту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.