Из архиве “Гласа”

Миланка Митрић
Из архиве “Гласа”

Прегледајући старе новине, зарад сјећања на прошла времена, овог пута вратили смо се у издања “Гласа” из различитих периода, и то у “Глас” од 6. јуна 1947. године, 11. и 12. јуна 1994. године, те 10. и 11. јуна 2006. године.

Архива “Гласа Српске” сачувана је на папиру, а један њен дио, који је дигитализован, налази се на сајту www.glassrpske.com/arhiva .

1947.

Стара издања “Гласа” увијек су штампана на мање страница, те је тако и овај број из 1947. године (година V, број 23) објављен на шест страница. Приче које су испуњавале тадашње новине тицале су се пољопривреде, привреде, дневних дешавања из разних градова, те бројних занимљивости из свијета. На насловној страници, највећи текст био је посвећен жетви. Ту су били написи “Припреме за жетву и вршидбу на Државном пољопривредном имању Нова Топола”, те “Разрез пореза на доходак земљорадника и пореза на доходак од приватних занимања и имовине за годину 1946”.

Поводом стогодишњице “Горског вијенца”

“Горски вијенац” Петра Другог Петровића Његоша објављен је у Бечу 1847. године, а у овом броју “Гласа” већи дио пете странице посвећен је тексту о стогодишњици овог великог дјела.

- Истинска књижевност одражава стварни живот. А Његош је велик, баш по томе што је његов “Горски вијенац” одразио вјерно попут кристалног огледала, једну велику епоху у животу црногорског народа, са његовим гордим синовима, помало сировим и пријеким, али племенитим и пуним љубави за витешка дјела. Ми се и данас дивимо моралној љепоти и величини Његошевих јунака који су и у великој и мучној Н. О. Борби нашој зрачили највишим примјером жртвовања за слободу читавом једном покољењу за пјесму створеном - записано је у том тексту без потписа аутора.

1994.

У једном периоду свог постојања “Глас” је излазио под именом “Глас српски”, а ово издање којем смо се вратили објављено је 11. и 12. јуна 1994 (година LI, број 7371 и 7372). На насловним страницама новина налазиле су се тада актуелне приче. Међу насловима издвојени су “Звјездице на небу Бањалуке”, а текст подсјећа на трагедију и страдање 12 бањалучких беба и осврће се на протест против нечовјечности који је тада организован. На насловној страници је и интервју с предсједником Општинског одбора СДС-а Марком Рајчевићем, те неколико мањих текстова посвећених дешавањима из културе. Међу њима је разговор с Момом Капором, те вече с Ружицом Сокић организовано у Банском двору.

И неправда има рок трајања

Текст Наде Пувачић, који се налазио на 16. страни овог броја, представио је нашег великог књижевника и сликара Мому Капора, који је тада долазио у посјету Бањалуци. Прича се осврће на размишљања и ставове овог умјетника, те цртице о пријатељима, непријатељима, рату и новом свјетском поретку.

- Моја генерација писаца васпитана је на правим ратним писцима. Увек смо се осећали некако докинути што нам се није пружила тако велика прилика као што је рат, па да и ми покажемо шта умемо. А сад, кад је рат дошао међу нас, највећи број писаца које познајем згража се над ратом. Нас, који одлазимо на прве линије, наше колеге, мирољубиви, кабинетски писци, структуралисти, постмодернисти, називају хушкачима и ратним злочинцима - казао је тада Капор.

2006.

“Глас Српске” из 2006. године којем смо се овог пута вратили (година LXIII, број 11.008) објављен је 10. и 11. јуна. Централни текст на насловној страници био је текст “Долази вријеме чвршћих веза” (о посјети делегације Владе Србије Бањалуци), те неколико мањих текстова. Остале вијести с насловних страна биле су “Лакше до трактора”, о меморандуму потписаном између министра пољопривреде, шумарства и водопривреде РС и министра привреде Републике Србије, те текст посвећен 18. свјетском првенству у фудбалу. Тадашње свјетско првенство почело је у Минхену, а текст је носио наслов “Мјесец фудбалске магије”.

Дјевојка фасцинантног гласа

У јуну 2006. године, у тадашњем “Хард рок кафеу” у Бањалуци, гостовала је, сада позната и цијењена музичарка Натали Диздар, а текст М. Кукавице, на 22. страници овог “Гласа”, осврнуо се на то гостовање. “Дјевојка фасцинантног гласа” наслов је текста о њеном наступу пред 650-700 људи. То је тада било њено прво гостовање у Бањалуци, а она је била на почетку каријере.

- Концерт је био заиста изузетан. Задовољни су и публика и Натали. Мислим да ће се овај догађај дуго памтити - казао је тада главни и одговорни уредник “Хард рок радија” и “Хард рок кафеа” Мирослав Вучић.

Како је наведено, бањалучка публика показала је да воли и прати њен рад од почетка, а одушевљење њеним вокалним способностима и атмосфером, остаће дуго запамћено.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана