Из архиве “Гласа Српске”

Миланка Митрић
Из архиве “Гласа Српске”

Вратити се у архиву новина уназад 75 година, 15 година или само 5 година значи видјети дјелић заборављених дана, присјетити се или видјети шта се све то дешавало у времену прије нас или у времену у којем смо сада.

Поглед на прошлост носи дух дана који су били лошији и бољи него ови сада и који нам могу послужити као подсјетник или инспирација за неке будуће дане. Овог пута, у име присјећања, прелистали смо архиву “Гласа” од 20. априла 1946. године, те од 14. априла 2006. и 16. и 17. априла 2016. године.

1946.

Насловницу “Гласа” објављеног 20. априла 1946. године (година IVВ, број 16) заузимао је текст посвећен ослобођењу Бањалуке, а насловљен са “Борбе за ослобођење Бање Луке”. У остатку новина, које су тада бројиле неколико страница, могли су се наћи наслови као што су “Сједињене Америчке Државе признале владу Федеративне Народне Републике Југославије”,  “Рад бањалучких циглана”, “Грађани Прњавора чисте рушевине свог града” и бројни други текстови који су тада обухватали актуелне теме из привреде, пољопривреде и бавили се дневним дешавањима из свих крајева државе.

Производни план предузећа “Јелшинград” премашен за 33%, а вриједност производа за 129 посто

На 3. страници налази се текст с потписом Ј. К. који се осврће на тадашње добро пословање предузећа “Јелшинград”.

- Продукција љеваонице челика и жељеза “Јелшинград” осјетно се све више повећава, како у количини изливених предмета тако и у обради тих предмета. Стални пораст те продукције, као и агилности на свим секторима рада изражавају се у резултатима о такмичењу, петнаест дана на основу статистичких података. Ти резултати створени радним еланом радника и намјештеника предузећа уједно су потицај за још већим и бољим успјесима – стоји у тексту и наводи се да је производни план од почетка такмичења од 15. априла премашен за око 33 одсто, а норма за 31 одсто код лијевања, односно за десет одсто код обраде предмета, те да је у том периоду вриједност производа премашена за 129% према мјесецу фебруару.

2006.

“Размирице у управном одбору Управе за индиректно опорезивање: Кесе нису сестре” био је главни текст на насловној страници “Гласа Српске”, објављеног 14. априла 2006. године ( година LXIII, број 10.963). У остатку новина, могло се наићи на наслове као што су “Утврђена основица и коефицијент за исплату инвалиднина: Чек напокон по закону”,  “Уочи комеморативног скупа у Доњој Градини: Шилинг још важе” и “Одгођено отварање парка “Петар Кочић”: Киша успорила радове”.

Отворена сцена Народног позоришта у Лакташима: “Министарка” напунила салу

На 18. страници овог броја “Гласа Српске”, налази се текст посвећен комаду “Госпођа министарка” у којем главну улогу игра Светлана Бојковић и отварању сцене у Лакташима. У питању је истурена позоришна сцена Народног позоришта Републике Српске, отворена у Лакташима након Козарске Дубице и Мркоњић Града. Како је назначено, велику  улогу у потписивању овог уговора имао је умјетнички директор ове позоришне куће Тихомир Тика Станић, поријеклом из Лакташа.

- Дио наше политике је стварање позоришне мреже. Ми смо Народно позориште Републике Српске и обавеза наше куће је да свој редовни репертоар играмо у што више градова Српске. Уједно, свака искрена и озбиљна културна стратегија једног министарства културе требало би да

тежи да створи своју позоришну мрежу - рекао је директор Народног позоришта Републике Српске Раде Симовић.

Извођењем представе “Госпођа министарка” озваничено је потписивање поменутог уговора.

2016. 

У “Гласу Српске” објављеном 16. и 17. априла 2016. године (година LXXIII, број 14.016) главни текстови били су “Пропао састанак на којем је требало да буду дефинисани даљи кораци у вези са одлуком Уставног суда БиХ о дану РС: Опозиција неће у Палату, Додик шаље нови позив”, “Стечајни поступци и застара потраживања задају главобољу Пореској управи РС: Отписана 73.6 милиона марака дуга за порезе и доприносе”, као и интервју са Нагин Кокс инжењером НАСА.

“На Марсу је било живота и могло би га бити поново”

Инжењер Нагин Кокс из лабораторије НАСА,  дала је тада интервју за “Глас Српске”, а разговор с њом, којег је водила Драгана Келеч, налазио се на 7. страници у новинама.

- Утврдили смо да је Марс по својим физичким карактеристикама настањив, али још нисмо пронашли јасне доказе. Такође, на Марсу смо сазнали да је некада имао услове за постојање живота. Уколико се вратимо три милијарде година у прошлост, на Марсу бисмо могли видјети набујалу ријеку, чија је вода била питка. Сада желимо сазнати гдје је та вода отишла. Покушавамо наћи хемијске трагове о постојању живота. Учећи о Марсу ми учимо о нашој планети - навела је она тада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана