Истина о америчком злочину у Ми Лају над вијетнамским цивилима

Срна
Foto: PBS: ''The Vietnam War.''

БИЈЕЉИНА- У САД су се на данашњи дан 1969. године појавили први медијски извјештаји о ратном злочину америчке војске извршеном у марту 1968. у селу Ми Лај над вијетнамским цивилима.

Амерички војници су у Ми Лају починили масовна убиства вијетнамских цивила.

Процјене о броју убијених особа крећу се од 347 (резултати истраге коју је спровела Влада САД) до 504 (на споменику жртвама масакра исписано је толико имена).

Жртве су биле доби од једне до 82 године.

Чета "Чарли" Првог батаљона 20. пјешадијског пука 11. бригаде 23. пјешадијске дивизије стигла је у Јужни Вијетнам децембра 1967. године, три мјесеца прије дешавања у Ми Лају.

У оквиру "Тет офанзиве", 48. батаљон Народног фронта за ослобођење Јужног Вијетнама извршио је напад на Кван Нај.

Напад је био одбијен и они су били приморани на повлачење.

Војна обавјештајна служба САД дошла је до сазнања да се 48. батаљон повукао ка селу Сон Ми и да се главнина снага скрива у том селу и у неколико сусједних заселака, међу којима је био и Ми Лај.

Америчке снаге припремиле су опсежну офанзиву на та села.

Два вода Чете "Чарли" нису наишла на било какав отпор нити је било ко узвратио ватру.

Један вод којим је командовао поручник Вилијам Кели отворио је ватру на ненаоружане цивиле.

То је искра која је довела до тога да војници почну са убијањем свега што се мицало - и људи и животиња. Први вод је у центру села окупио групу од 70 до 80 сељана.

Поручник Кели је издао наређење својим људима да пуцају у цивиле, а и сам се прикључио убијању.

Према каснијим свједочењима, Кели је узимао пушке из руку оних који су одбили да слушају његова наређења и из њих убијао цивиле.

Други вод је у сјеверном дијелу села побио још једну велику групу цивила, њих око 70.

Трећи вод се нападу прикључио касније, са задатком да помогне у сламању даљег отпора.

Они су учествовали у ликвидацији преосталих преживјелих и рањеника. Прије него што је напад опозван, убијено је више од 500 цивила, међу којима је било жена и дјеце.

Велики број убијених је бачен у канал за наводњавање. Многе жене су силоване, заробљени су били мучени, а велики број њих био је и осакаћен.

Амерички војници су, осим ватреног оружја, користили бомбе и бајонете.

Одмах након акције, Чета "Чарли" је добила похвале за "сјајно обављен задатак". У извештајима је писало да је "у борбама убијено 128 непријатељских војника и да је страдало 20 цивила".

Свјетска јавност је за масакр сазнала тек у новембру 1969. године, када је новинар Симор Херш објавио причу са ратним ветераном Родом Рајденоуром, који је за догађај у Ми Лају чуо од војника из Чете "Чарли".

Он је прије разговора са Хершом писао члановима Конгреса, Стејт департменту, предсједнику Ричарду Никсону и Пентагону, захтијевајући покретање истраге.

Пред војним судом је оптужено 14 официра. Већина оптужби је одбачена, а осуђен је само поручник Кели.

Он је осуђен на доживотну робију, али је његова казна касније преиначена, па је у кућном притвору провео само три године.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана