ХРОНОЛОГИЈА

14. октобар

Посланици СДА, уз подршку ХДЗ-а, пред Скупштину СР БиХ, ставили су на дневни ред Меморандум о суверености БиХ којим је најављено неучествовање у савезним установама и неприхватање одлука савезних власти уколико у њиховом доношењу не учествују све чланице СФР Југославије. Када није било могуће пронаћи компромис, СДС је затражио да засједа Савјет за питања успостављања равноправности народа и народности, али се већина оглушила о тај захтјев. Предсједник Скупштине БиХ Момчило Крајишник објавио је крај сједнице и српски посланици су отишли, али је састанак настављен послије поноћи, уз присуство СДА и ХДЗ-а, те дијела посланика опозиције. Они су, без пристанка посланика СДС-а, око три часа ујутру, 15. октобра, усвојили Резолуцију о суверености БиХ и Меморандум.

21. октобар

На састанку српских представника у Бањалуци, на којем су били Радован Караџић, Никола Кољевић и Милан Бабић изгласан став да је опредјељење српског народа да остане у заједничкој држави.

24. октобар

У Сарајеву проглашено стварање Скупштине српског народа у БиХ. Конституисању је присуствовало 77 посланика изабраних у Скупштину СР БиХ. За првог предсједника изабран је Момчило Крајишник, за потпредсједнике Милован Милановић и Бранко Симић, а за секретара Милош Савић. Српски посланици су, поред Одлуке о оснивању Скупштине српског народа, донијели више других важних одлука - Одлуку о остајању српског народа БиХ у заједничкој држави Југославији, о давању овлашћења за представљање и заштиту интереса српског народа, затим о расписивању и провођењу плебисцита. Од проглашења Скупштине, административно сједиште било је у Сарајеву, да би након избијања рата измјештено на Пале, а од 1998. сједиште Народне скупштине премјештено је у Бањалуку.

9. и 10. новембар

Политичке неприлике полако су се распламсавале, а тог датума одржан је плебисцит српског народа о останку у заједничкој држави Југославији. Организовала га је Скупштина српског народа у БиХ, а питање је гласило: “Да ли сте сагласни са Одлуком Скупштине српског народа, од 24. октобра, да српски народ остане у Југославији, са Србијом, Црном Гором, САО Крајина, САО Славонија, Барања и Западни Срем, те другим који се за тај останак изјасне?”. Према подацима које су организатори плебисцита објавили, на гласање је изашло око 1.350.000 грађана, а готово сви су се изјаснили за останак.

19. децембар

На засједању Скупштине САО Крајина у Книну проглашена је  Република Српска Крајина.

21. децембар

На Скупштини српског народа, у великој дворани хотела “Холидеј ин” у Сарајеву усвојена одлука о формирању Републике Српске БиХ.

1992. ГОДИНА

9. јануар

Скупштина српског народа у БиХ донијела Декларацију о проглашењу Републике Српске.

25. фебруар

На засједању Скупштине српског народа прихваћен извјештај групе српских преговарача са лисабонске конференције о бившој БиХ.

28. фебруар

Скупштина Републике Српске усвојила Устав Републике Српске

29. фебруар

У бившој БиХ одржан референдум, против воље српског народа, о независности и самосталности БиХ. СДС позвао своје чланство и српски народ да не учествују на том референдуму.

1. март

Пуцњава на српске сватове у Сарајеву. На Башчаршији убијен српски сват Никола Гардовић, отац младожење. Тиме је фактички почео рат у БиХ.

16. март

“Пета рунда” бриселских разговора о уређењу бивше БиХ “пресељава” у Сарајево. Истог дана хрватске снаге нападале тадашњи Брод.

26. март

На сједници Скупштине српског народа у БиХ проглашен Устав Републике Српске БиХ.

7. април

Влада Европске дванаесторице признала БиХ као независну државу. Сукоби настављени у Сарајеву - седам погинулих, 12 рањених. На сједници Скупштине у Бањалуци проглашена Република Српска.

17. април

Агресијом регуларних хрватских трупа на војну касарну и цивиле почели ратни сукоби у Дервенти.

3. мај

Напад снага тзв. Армије БиХ на колону ЈНА у Сарајеву, у Добровољачкој улици, која се повлачила према касарни у Лукавици, убијени војници.

9. мај

САД изразиле противљење споразуму о будућој подјели БиХ, који је постигнут између лидера националних партија. Америка сматрала да је он на штету Муслимана.

12. мај

Европска дванаесторица у Бриселу на конференцији усвојила декларацију о бившој БиХ, у којој се ЈНА и власти у Београду класификују као главни и једини кривци те виновници ескалације сукоба у БиХ.

12. мај

Скупштина српског народа у БиХ донијела одлуку о формирању Војске Републике Српске.

15. мај

Муслиманске снаге извршиле напад на колону ЈНА у Тузли током које је убијено 50, а рањено 44 војника.

20. мај

повучен и последњи војник ЈНА из БиХ.

25. мај

Здружене муслиманско-хрватске снаге напале српско село Брадина у општини Коњић. Убијено неколико десетина Срба, а дио каснијих дана одведен у логоре Челебићи и Мусала.

14. јун

ВРС отпочела је офанзиву кодног назива операција “Коридор 92” или “Коридор живота” кроз Посавину након што је у Бањалуци, између осталих, због недостатка кисеоника умрло 12 тек рођених беба. Циљ је био успостављање копнене везе са источним дијелом Српске и са Србијом, коридор пробијен 28. јуна

18. децембар

Дејвид Овен, као изасланик ОУН за заустављање рата, стигао у Сарајево.

1993. ГОДИНА

7. јануар

Покољ у српском селу Кравица на Божић, када су муслиманске снаге тадашње АРБиХ, предвођене Насером Орићем напале село које је бранила сеоска стража. Жртве масакра су осим припадника страже били дјеца и старци. Најмлађа жртва имала само четири године, а најстарија је била непокретна старица од 89 година.

16. јануар

Муслиманске снаге извршиле масакр над Србима у селу Скелани.

2. мај

На Атинској конференцији о бившој БиХ Радован Караџић потписао Венс-Овенов план, под условом да га прихвати Скупштина РС.

5. мај

Скупштина Републике Српске, на засједању у Палама, одбила Венс-Овенов план.

16. јун

У Женеви представљен нови мировни план, познатији под називом Овен-Столтенбергов план. Српска и хрватска страна прихватиле предложене мапе.

11. јул

Војска Републике Српске у операцији “Лукавац 93” ослободила Трново, а у наставку акције заузимањем дијелова Игмана потпуно затворила обруч око бошњачког дијела Сарајева и Храснице.

31. јул

Под менторством лорда Овена и Столтенберга три зараћене стране у Женеви прихватиле уставни споразум о савезу Република БиХ, али је касније пропао, јер је муслиманска страна одбила да исти потпише.

6. август

Предложено формирање муслиманско-хрватске републике у оквиру нове босанске државе.

30. август

Завршено тродневно засједање Народне скупштине Републике Српске на Јахорини. Прихваћен уставни споразум о савезу бивше Републике БиХ, војни документ и мапа територијалног разграничења

22. октобар

У Београду су се састали Слободан Милошевић, Радован Караџић и Фикрет Абдић. Усвојена је мировна иницијатива за рјешавање кризе у БиХ. Абдић и Караџић су потписали декларацију о трајном миру између муслиманске и српске стране.

19. новембар

Радован Караџић у Женеви потписао заједничку декларацију за побољшање услова за рад хуманитарних организација на подручју бивше БиХ .

21. децембар

Отпочели нови мировни преговори у Женеви.

29. децембар

Наставак мировних преговора помјерен на 18. јануар 1994. године због састанка Била Клинтона са сиријским предсједником.

1994. ГОДИНА

5. Фебруар

Српска војска оптужена за напад на пијацу Маркале у Сарајеву, током којег је погинуло око 70 особа, а рањено 200. ВРС повлачи тешко наоружање из Сарајева.

18. март

Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић потписали споразум о формирању муслиманско-хрватске федерације у БиХ. Народна скупштина касније тог мјесеца одбила прикључење тој федерацији.

11. април

НАТО снаге бомбардују српска села и положаје око Горажда.

25. април

Формирана контакт група за рјешавање кризе у БиХ. Чиниле је Русија, САД, Француска, Британија и Њемачка.

5. јул

У Женеви Контакт-група је предложила подјелу БиХ, којом би српској страни припало 49, а муслиманско-хрватској 51 одсто територије.

18. јул

Муслимани и Хрвати прихватили план Контакт-групе.

28. јул

Народна скупштина потврђује декларацију из “ружичасте коверте” и план Контакт-групе се не може прихватити безусловно. На референдуму се 94 одсто грађана изјашњава против плана.

4. август

Одлуком Савезне Владе СР Југославије затворене границе Југославије према Републици Српској за све, осим за храну, лијекове, одјећу.

30. септембар

На министарском савјету НАТО-а у Севиљи одобрено предузимање оштријих мјера против Срба у БиХ.

21. новембар

НАТО снаге уз одобрење Савјета безбједности и на захтјев Јасушија Акашија бомбардују Отоку у РС.

14. децембар

Предсједник Републике Српске Радован Караџић позива Џимија Картера да посредује у рјешавању кризе у БиХ.

19. децембар

Картер стигао на Пале.

24. децембар

Ступио на снагу српско-муслимански споразум о прекиду ватре.

30. децембар

Парламент Српске прихватио наставак мировног процеса, а потписан и споразум о четворомјесечном прекиду непријатељства.

1995. ГОДИНЕ

24. јануар

Предсједник Републике Српске Радован Караџић почео разговор са представницима Контакт-групе о наставку мировног процеса.

5. фебруар

У Минхену састанак представника земаља чланица Контакт- групе за БиХ с циљем обнављања мировног процеса.

7. април

На сједници Народне скупштине Републике Српске усвојен пројекат Српске федерације.

26. април

У Хагу почело суђење Душану Тадићу.

16. мај

Почела општа муслиманска офанзива на Српско Сарајево.

25. мај

Авиони НАТО-а напали Јагодински поток и Равну планину код Пала.

26. мај

НАТО бомбардовао шире подручје Пала. Српске снаге као таоце узеле 170 припадника међународних снага.

18. јун

Завршено ослобађање заробљених припадника УНПРОФОР-а.

11. јул

НАТО бомбардовао српске положаје око Сребренице, српска војска заузела тај град.

22. јул

Предсједник РС Радован Караџић донио одлуку о проглашењу ратног стања на подручју цијеле Републике.

28. јул

Хрватска војска заузела Грахово и Гламоч.

4. августа

Почео општи напад Војске Хрватске на дијелове Српске, изведена операција “Олуја” и протјерано више од 250.000 Срба.

6. август

Народна скупштина РС подржала одлуку Радована Караџића о увођењу ратног стања и трансформацији Главног штаба.

7. август

Напад на избјегличку колону на Петровачкој цести.

11. август

Радован Караџић обуставио предвиђене промјене у Војци РС због сталних напада хрватске војске.

30. август

НАТО снаге и снаге за брза дејства отпочеле напад на РС бомбардовањем и артиљеријским нападима.

1. септембра

Команда НАТО-а у Напуљу до даљег суспендовала нападе на српске положаје и објекте у БиХ.

5. септембар

Настављена агресија НАТО-а. Бомбардована Лукавица, Јахорина, Пале.

10. септембар

Армија РБиХ заузима Возућу и остала српска села у долини Криваје. Том приликом почињени тешки злочини на српским војницима и цивилима.

27. септембар

У Напуљу усвојен документ о уставном уређењу будуће творевине у којој ће, као два пуноправна ентитета, коегзистирати Република Српска и муслиманско-хрватска федерација.

5. октобар

Муслиманска страна прихватила обуставу ватре.

6. и 7. октобар

Почели напади хрватске војске на западне дијелове БиХ.

10. октобар

И поред потписаног примирја , јединице ХВО и муслинске војске напале Мркоњић Град, Сански Мост, Кнежево, Трново.

13. октобар

Бањалука се налази на првој линији фронта.

23. октобар

Народна скупштина РС усвојила политичку платформу за учешће државне делегације на мировним преговорима о бившој БиХ 31. октобра у САД.

30. октобар

ЕУ усвојила у Луксембургу документ у којем подржава принцип очувања БиХ као јединствене државе састављене од два ентитета.

31. октобар

Шесточлана делегација РС и СРЈ отпутовала у Дејтон на преговоре о мировном споразуму.

1. новембар

Почели преговори о миру у Дејтону.

3. новембар

Понуђени документи о миру у БиХ у Дејтону.

21. новембар

Делегације Југославије, Хрватске и муслиманско-хрватске федерације у Дејтону договориле да прихвате мировни споразум. Договор постигли Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић.

29. новембар

Око 40.000 незадовољних грађана Српског Сарајева протестовало због дејтонске одлуке о том граду.

8. децембар

У Лондону почела Међународна конференција о спровођењу мировног споразума о БиХ. Учествовале 43 земље и десет међународних организација.

12. децембар

Одржан референдум о девет градских општина Српског Сарајева на којој су се грађани готово 100 одсто изјаснили против одредби из Дејтона, а које се тичу тог града.

14. децембар

У Паризу представници три народа потписали споразум о миру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.