Грозница тресе Србију, сви траже закопано злато краља Милутина
Ово подручје је познато због богате историје и све је привлачније туристима, али и трагачима за “закопаним златом” краља Милутина који је овдје имао своје дворе.
Легенде и народна предања о скривеном благу краља Милутина и напуштени римски рудници главни су покретачи златне грознице у селима око Луковске Бање. Ријетко ко од мјештана Штава, Мрче и других села хоће јавно да прича о потрази за скривеним благом, а Милисав је рекао да је од малих ногу почео да тражи благо.
Село Штава смјештено је на административној линији са Косовом и Метохијом. Због богате историје све је привлачније туристима, али и трагачима за “закопаним златом” краља Милутина који је овдје имао своје дворе. Милисав Томић из села Штава каже да је будаком прокопао брда и долине, мјеста покрај рудника и ријека како би нашао злато. Као дијете слушао је приче како га овдје у изобиљу има.
“Већ 50 година како копам злато нигдје нисам ископао, а кажу да га има по брдима, али треба га наћи”, рекао је Милисав Томић из села Штава.
Његове комшије нерадо говоре о копачима злата, али вјерују народном предању по коме напуштена рударска окна крију благо краља Милутина и златну жицу.
“Чули смо да има злата и повремено виђамо неке људе који долазе. Прије пар година из оног брда је ишао неки жути поток. Долазили су неки и испитивали, претпостављали су да је то неки дио злата”, рекао је Вукашин Милетић из села Штава.
На овом подручју откривени су трагови 215 топионица у којима се топила руда гвожђа, олова, сребра и злата.
“Овдје је било разних руда, могуће је и златне руде, о чему свједоче данас топоними, као што су Златна чука или Златна ријека које можемо наћи у околини Луковске бање који сасвим сигурно свједоче о јаком рударству у прошлости”, истакао је Милан Савић, археолог.
Овај крај процват је доживио за вријеме владавине краља Милутина, који је у оближњој Луковској бањи имао љетњиковац, а у Штави цркву. Од Куршумлије преко Копаоника, а даље до мора пролазио је главни трговачки пут који је спајао исток и запад.
Људи овдје сада живе углавном од пољопривреде, али шансу виде и у туризму, јер се надају да ће искористити благодети које им природа дарује уз богато историјско наслијеђе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
