Грчки истраживачи коначно открили узрок смрти Александра Великог

Спутњик
Грчки истраживачи коначно открили узрок смрти Александра Великог
Грчки истраживачи коначно открили узрок смрти Александра Великог

Између 334. и 323. године прије нове ере, велики војни командант и краљ древне грчке Краљевине Македоније створио је највеће царство у древном свијету које се протезало од данашње Грчке, Бугарске и Турске до Сирије, Либана, Израела, Египта, Ирака, Ирана, Индије и великог дијела централне Азије. И све је то урадио до својих раних тридесетих година.

Тим истраживача предвођен др Томасом Герасимидисом са Универзитета Аристотел у Солуну завршио је готово 25-годишње мукотрпно истраживање о посљедњим данима живота Александра Великог, са закључком да је освајач умро од некрозе панкреаса, а не од маларије, тифуса или упале плућа, како се раније мислило, извијестио је грчки Спутњик.

Др Герасимидис, искусни професор медицине, почео је да проучава Александрове посљедње дане 1995. године, пажљиво анализирајући симптоме болести које је имао краљ Македоније, а које су описали древни историчари, укључујући Аријана, који се сматра једним од најбољих извора ових података, као и других — од Птоломеја и Плутарха до Квинтуса Куртијуса. Он је свој приступ назвао “медицином заснованом на доказима”.

Након пажљиве анализе, професор је закључио да је тешка сепса, настала због акутне некрозе панкреаса, однијела живот непораженом команданту, уз оцену да је болест узроковао камен у жучној кеси и заповједникова љубав према обиљу хране и алкохола.

- Симптоме су карактерисали изузетно јаки болови у трбуху након богатог оброка и вина, након чега је услиједила грозница и током наредних четрнаест дана свакодневно, прогресивно и фатално нарушено здравствено стање - објаснио је др Герасимидис Спутњику.

Према изворима истраживача, првог дана болести која га је задесила у Вавилону (данашњем Ираку), док је планирао освајање Рима, Александар је осјетио јаке болове у стомаку и имао је температуру, што је подстакло љекаре да га натјерају да повраћа и да га купају хладним купкама.

Али грозница, знојење и дрхтавица код заповједника су се наставили, и с временом се претворили у отежано дисање, исцрпљеност, жутицу и делиријум.

Послије четрнаест дана, 13. јуна 323. године прије нове ере, Александар Велики је умро од тешке сепсе у 32. години, закључио је др Герасимидис.

Упоредо са дијагнозом некрозе панкреаса, професор је одбацио друге хипотезе о Александровој смрти. Примјетио је, на примјер, да маларија обично не узрокује смрт тако брзо или са симптомима виђеним у случају Александра Македонског.

Запаљење плућа, са друге стране, ријетко када изазива болове у трбуху. Истраживачи су такође искључили тифус и вирус западног Нила због недостатка одговарајућих симптома.

Професор је такође одбацио недавно предложену теорију да је Александар оболео од Гилијан Бареовог синдрома (ГБС), ријетког аутоимуног поремећаја који изазива симптоме у распону од слабости у удовима до отказивања органа и потпуне парализе. Научник је тврдио да су висока грозница и болови у трбуху главни симптоми које је командант испољавао, судећи према расположивим подацима, чиме је теорија ГБС-а одбачена. Штавише, став да је Александар доживио почетак парализе, задржавајући своје когнитивне функције, не може бити тачан, јер су сви доступни извори указивали на прогресивни губитак свијести.

Коначно, др Герасимидис оспорио је и теорију да је Александар можда био отрован, рекавши да би, с обзиром на једноставне отрове доступне у то вријеме, краљ био мртав у року од неколико сати, умјесто да живи у мукама наредних 14 дана.

Десетогодишња освајачка кампања Александра Великог довела је до ширења грчке културе, језика и утицаја на већем дијелу Блиског истока, Персијског царства, западне Азије и сејвероисточне Африке. Његова владавина је покренула “хеленистички период”, током којег су удаљене територије које су се простирале на хиљаде километара подлегле грчком утицају. Његова заоставштина укључује оснивање више градова укључујући Александрију, Египат, изградњу великих храмова и пораст трговине између Европе и Азије.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана