Годишњица смрти Јована Цвијића
Данас се навршило 93 године од смрти познатог српског научника и утемељивача српске географије, академика Јована Цвијића, оснивача антропогеографије и геоморфологије.
Цвијић је умро у Београду, гдје је и сахрањен у Алеји великана.
Цвијић је био предсједник Српске краљевске академије од 1921. године до смрти и почасни доктор више иностраних универзитета и академија, оснивач Српског географског друштва, професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор Универзитета Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу.
Цвијић је завршио вишу Прву београдску гимназију у генерацији са Милорадом Митровићем, Михаилом Петровићем Аласом и другим великанима, о чему је написан роман и снимљен ТВ филм "Шешир професора Косте Вујића", а студирао је и докторирао у Бечу.
Јован Цвијић се сматра оснивачем и покретачем антропогеографско-етнолошке школе у Србији, која чини полазну основу највећег дијела истраживачких радова у југословенским друштвеним наукама 20. вијека.
У својим антропогеографским истраживањима Цвијић је изучавао миграције, сеоска и градска насеља, типове кућа, материјалну културу становништва у зонама под различитим утицајима цивилизација, психолошке типове и варијетете, народну ношњу и покућство.
Истраживачким радом, Цвијић се бавио око 38 година, при чему је ишао на многобројне експедиције по Балканском полуострву, Јужним Карпатима и Малој Азији, чији су резултат била бројна научна дјела.
Након Првог свјетског рата Цвијић је допринио одређивању политичких граница нове југословенске државе користећи своја научна истраживања као аргумент у преговорима.
Користио је истраживања из подручја демографије и антропогеографије. Прикупљена знања користио је да тачно омеђи просторе етничког простирања јужнословенских народа.
На Мировној конференцији у Паризу, захваљујући његовом залагању као етногеографа и залагању Михајла Пупина, тада признатог, угледног научника и политички утицајног човјека, одређене су границе нове државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Тада је договорено да новој држави припадну Банат, Барања, Далмација и Бледски троугао /Блед, Бохињ и Триглав/.
Цвијић је одиграо важну и активну улогу у реформама школства помажући у оснивању посебне катедре за етнологију, а пресудно је утицао на отварање пет нових факултета - Медицинског, Пољопривредног и Богословног у Београду, Филозофског у Скопљу и Правног у Суботици.
Цвијић је постао научник свјетског гласа и добио је бројна признања. Био је члан осам академија наука, шеснаест географских и природњачких друштава и примио је 10 одликовања.
Цвијић је рођен у Лозници 11. октобра 1865. године у породици Цвијића, огранка Спасојевића из пивског племена. Отац му се звао Тодор Цвијић, поријеклом Херцеговац, односно Црногорац из области Стара Херцеговина, из племена Пивљана, и бавио се трговином.
Мајка Јованова Марија /рођена Аврамовић/, била је из угледне породице из мјеста Коренита, села у области Јадар које се налази недалеко од манастира Троноша и Тршића, родног села Вука Караџића.
Цвијић је докторирао 1893. године на Универзитету у Бечу, а његова докторска теза под називом "Карст" учинила га је познатим у свјетским научним круговима, тако да се у свијету сматра утемељивачем карстологије.
Након повратка из Беча, марта 1893, постао је редовни професор Филозофског факултета Велике школе у Београду.
Јован Цвијић је основао Географски завод Филозофског факултета 1893. године, прву такву установу на Балкану, и био његов управник од оснивања до 1927. године. Заједно са групом географа и природњака основао је Српско географско друштво 1910. у Београду.
Након укидања Велике школе, а од оснивања Београдског универзитета 12. октобра 1905, Јован Цвијић је постао један од осам првих редовних професора на Универзитету.
У Београду 1947. године Српска академија наука и уметности основала је географски институт који од 1961. године носи назив "Јован Цвијић", док велики број основних школа и улица у Србији носи име Јована Цвијића.
У Београду се налази Меморијални музеј Јована Цвијића у његовој породичној кући у Улици Јелене Ћетковић 5, у којој се налази легат Јована Цвијића који има 1.476 предмета, међу су рукописи, преписке, биљежнице, фотографије, географске карте, атласи, књиге, умјетничке слике, лични предмети...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.