Годишњица смрти Гаврила Принципа: Вјечни живот терезинског сужња

Срна
Годишњица смрти Гаврила Принципа: Вјечни живот терезинског сужња

БИЈЕЉИНА - Припадник Младе Босне Гаврило Принцип (1894-1918), који је извршио атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда, умро је 28. априла 1918. године у затвору у чешком Терезину од посљедица систематског мучња и изгладњивања.

Припадници Младе Босне су 28. јуна, на Видовдан, 1914. године планирали атентат на Фердинанда. Након што то није пошло за руком Мухамеду Мехмедбашићу и након неуспјешног покушаја Недељка Чабриновића, Принцип је извришо атентат.

При томе је, како је Принцип објаснио на суђењу, сплетом оконости страдала и Фердинандова супруга Софија, мада она није била мета атентата.

Атентат је Бечу послужио као изговор за војну инвазију на Србију, чиме је изазван Први свјетски рат.

Принцип се пред полицијом и судом држао херојски, а као малољетник осуђен је на 20 година тешке тамнице. Због нехуманих затворских услова, оболио је од туберкулозе и умро у тамници у Терезину, шест мјесеци прије слома Аустроугарске.

Гаврило и неки од припадника Младе Босне возом су пребачени у чешку тамницу у Терезину.

Свједоци су пренијели да су им у пратњи била четири жандара, а Принцип и његови пријатељи били су ланцима везани за сједишта у специјалном вагону са навученим завјесама. Главни стражар био је њемачки наредник по имену Хутнер.

Он је тада саопштио Принципу да је аустријска војска 5. армија ушла у Београд. Према ријечима преживјелих чланова Младе Босне, Принцип је на то одговорио да "Србија може бити окупирана, али не и побјеђена".

Хутнеру је питао Принципа да ли му је жао што ће "своје кости оставити у тамници?" А Принцип му је рекао да је "са тим рачунао" када су планирали атентат.

Такође је рекао да никада не би планирао да убије нечију мајку, односно да је Фердинандова супруга Софија стардала сплетом околности.

Казну је служио у самици, где је полагано умирао од глади и болести, а пребијан је систематски, буквално свакодневно.

У влажним ћелијама, пуним пацова, на голим даскама робијали су и остали робијаши у злогласном Терезину.

Како су након оконачања рата свједочили неки чувари и затвореници, Гаврило Принцип је добијао храну тек сваки пети дан. Мучен је звјерски на разноразне начине.

Нема очевица посљедњих дана Принциповог живота. Али, сачувана је његова смртовница у којој пише да је Принцип умро 28. априла 1918. године у 18.30 часова у соби 33 затвореног дијела терезинске болнице. Као узрок смрти наведена је туберкулоза костију.

Принцип је сахрањен тајно, у ноћи између 28. и 29. априла. До краја рата нико није знао гдје му је гроб.

Али, један аустријски војник, Чех Франтишек Лебл, открио је након окончања рата мјесто на коме почива Принцип.

Он је добио наређење да сахрани Принципа на мјесном католичком гробљу, са инструкцијама да не смије да открије гдје се гроб налази.

Ипак, Лебл је исте те ноћи начинио скицу гробља и Принциповог гроба и послао је своме оцу да је сачува у случају да буде послат на фронт и погине.

Франтишек Лебл је преживио рат и по повратку одмах отишао у Терезин и на Принципов гроб ставио чешку заставу.

На дан 9. јуна 1920. извршена је ексхумација Принципових остатака. Међу присутнима био је доктор који је ампутирао Принципову руку усљед туберкулозе костију.

Принципови посмртни остаци су, заједно са Чабриновићевим, Грабежовим и остацима других завјереника умрлих у Терезину, пренијети у Сарајево и ту сахрањени у заједничку гробницу.

Они који су извршили пребацивање Принципових посмртних остатака у Сарајево открили су на зиду ћелије стихове написане Принциповом руком:

"Наше ће сјене ходати по Бечу,

Лутати по двору, плашећи господу".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана