Француски режисер Жан Реноар рођен на данашњи дан: Великан звучног филма и поетског реализма

Г.С.
Француски режисер Жан Реноар рођен на данашњи дан: Великан звучног филма и поетског реализма

Француски режисер, сценариста, писац и продуцент и свјетски класик Жан Реноар, који је у филмовима мијешао сан и стварност, издвајао радост и тугу из свакодневице и један од значајнијих стваралаца поетског реализма, рођен је на данашњи дан 1894. године.

Син чувеног сликара Пјер-Огиста Реноара овај стваралац снимио је више од 40 остварења од доба нијемог филма до шездесетих година прошлог вијека.

Филмови из оба периода били су примијећени, највише због њихове снажне реалистичности и изузетног наратива.

Пред Други свјетски рат снимио је неколико антиратних филмова који су снажно утицали на духовно стање нације.

Био је први велики редитељ звучног филма који је, упркос неразвијеној технологији, дубински компоновао своје кадрове. Дубину је постизао вјештачки, непрестаним подешавањем оштрине камере која прати драмску акцију у кадру. Експерименте са овом техником снимања Реноар је започео на својим првим звучним филмовима, али ју је усавршио у филму “Велика илузија”. Одбацивао је тада традиционалне технике монтаже и драмску напетост стварао прецизним смјештањем ликова на различите просторне нивое унутар кадра, што је касније Орсон Велс користио у својим филмовима. Жан Реноар имао је утицај и на италијански реализам.

Међу најбољим Реноаровим филмовима су: “Нана”, “Кучка”, “Мадам Бовари”, “Тони”, “Злочин господина Ланжа”, “Излет”, “Велика илузија”, “Марсељеза”, “Човјек-звијер”, “Правило игре”, “Мочвара”, “Ова земља је моја” и “Жена на обали”.

Реноар је 1937. године снимио своје ремек-дјело “Велика илузија”, чија је радња смјештена у затвореничке логоре из Првог свјетског рата. Овим филмом Реноар је покушао да покаже да је рат узалудан, а класни систем, који може да доведе само до пада цивилизације - непотребан. Нацистички пропагандиста Јозеф Гебелс сматрао је Реноара “филмским непријатељем број један”.

Године 1938. филм “Велика илузија” номинован је за “Оскара” за најбољи филм и уједно је прво остварење ван енглеског говорног подручја номиновано за ову престижну награду.  На Свјетској изложби у Бриселу (1958), проглашен је за један од дванаест највећих филмова свих времена.

Осим Жана Реноара и други чланови ове породице били су познати филмски ствараоци. Његов брат Пјер Реноар био је глумац, а братанац Клод Реноар филмски сниматељ.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана