Епска битка за Иво Џиму

Мало је људи који нису видјели чувену фотографију Џоа Розентала на којој група маринаца подиже заставу изнад Иво Џиме. Много је филмова, књига и прича о погибији маринаца и о ужасима кроз које су пролазиле америчке трупе, међутим мало је писано о јапанској посади и њиховим патњама.

Битка за Иво Џиму је вођена између Сједињених Америчких Држава и Јапана током фебруара и марта 1945, у завршним операцијама на пацифичком фронту у Другом свјетском рату. Као резултат битке САД су стекле контролу над острвом Иво Џима и аеродромима који су се тамо налазили. Битка је чувена и по подизању америчке заставе, које су извели амерички маринци на највишем планинском врху острва.

Почетком 1945. Јапан се суочио са изгледном савезничком инвазијом. Током операције "Скевенџер", савезнички бомбардери су вршили ваздушне нападе на Јапан са Марјана. Острво Иво Џима је служило као осматрачка станица за рано узбуњивање снага на копну о доласку бомбардера. Тако је јапанска противваздушна одбрана била спремна када би савезнички бомбардери стигли изнад јапанских градова. По окончању битке за Лејте на Филипинима, савезничке снаге су имале два мјесеца прекида у својим операцијама прије планиране инвазије на Окинаву, што је сматрано неприхватљивим. Стога је донесена одлука да се нападне Иво Џима.

Одбрана је била припремљена. На острву је било стационирано 22.000 војника, а постојала је утврђена мрежа подземних бункера. Циљ одбране Иво Џиме је био да се нанесу тешки губици савезничким снагама и обесхрабри инвазија на Јапан.

Савезници нису хтјели да освоје Иво Џиму само да би неутралисали пријетњу за бомбардере и бродове, већ и да би користили аеродроме за ловачку пратњу и принудна слијетања бомбардера. Тачно 16. фебруара, 1945. почело је жестоко тродневно бомбардовање острва са мора и из ваздуха.

У зору 19. фебруара отпочео је Дан "Д". Убрзо је стотину бомбардера напало острво, а услиједио је удар и из бродских топова. У 8.30 часова први, од укупно 30.000 маринаца из 3, 4. и 5. маринске дивизије, из америчког петог амфибијског корпуса, искрцали су се на јапанско острво и битка је почела. Маринце је дочекала снажна ватра са планине Сурибаши на југу острва и борба на негостољубивом терену - груб вулкански пепео, који није омогућавао ни чврст заклон, ни копање ровова. Ипак, до вечери је планина опкољена и 30.000 маринаца се искрцало. Слиједило их је још око 40.000.

Успон уз Сурибаши је значио борбу педаљ по педаљ. Пушчана паљба није била ефикасна против јапанске одбране, већ су коришћени бацачи пламена и гранате, да би се очистили бункери. Коначно је 23. фебруара достигнут врх. Фотограф "Асошиејтед преса" Џо Розентал је направио чувену фотографију постављања америчке заставе на врх планине: "Подизање заставе на Иво Џими". Када је плажа обезбијеђена, још маринаца и тежа опрема су искрцани и инвазија је настављена ка сјеверу, да би се заузели аеродроми и остатак острва. Са уобичајеном храброшћу, већина јапанских војника се борила до смрти. Од више од 21.800 бранилаца, само 200 је заробљено. Из строја је избачено 26.000 савезничких војника, од којих је скоро 7.000 погинуло. Преко четвртине маринаца који су добили Орден части, заслужили су га у бици за Иво Џиму. Острво је проглашено обезбијеђеним 26. марта 1945. године.

- Међу људима који су се борили на Иво Џими неуобичајена одважност је била уобичајена врлина - рекао је адмирал Честер Нимиц. Америчка морнарица је назвала неколико бродова именом УСС "Иво Џима". Ратни споменик маринцима изван Вашингтона је направљен по чувеној фотографији са Иво Џиме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.