Доситеја у Београду дочекао Карађорђе

Срна
Доситеја у Београду дочекао Карађорђе

БИЈЕЉИНА - Велики српски просвјетитељ Доситеј Обрадовић /1742-1811/ стигао је на данашњи дан 1807. године у Београд, а дочекали су га највећи представници Срба тог доба на челу са вождом Карађорђем Петровићем.

Доситеј је стигао током Првог српског устанка из Земуна, након путовања у Беч, Париз и Лондон.

Много Београђана сишло је на пристаниште, а градски топови објавили су долазак Доситеја, који је убрзо почео велики просвјетитељски рад у ослобођеној Србији.

Организовао је Велику школу и био први министар просвјете у Србији, а кад је умро 1811. године испраћен је свечаније него ико у ондашњем Београду.

У поворци за сандуком био је и Карађорђе.

Доситеј је сахрањен у порти Саборне цркве.

Уз све своје знање, Доситеј је био попечитељ просвештенија /министар просвјете/ у Правитељствујушчем совјету сербском и аутор свечане пјесме "Востани Сербије".

Рођен је у румунском дијелу Баната - тадашњем Аустријском царству. Школовао се за калуђера, али је напустио тај позив и кренуо на путовања по цијелој Европи, гдје је примио идеје европског просвјетитељства и рационализма.

Понесен тим идејама, радио је на просвјећивању свог народа, преводио разна дјела међу којима су најпознатије Езопове басне, а потом је и сам писао, првенствено дјела програмског типа, међу којима је најпознатије "Живот и прикљученија".

Доситеј је најпотпунији и најизразитији представник оног дијела српског народа који у рационалистичкој култури Западне Европе види свој узор и идеал.

Као учитељ и домаћи васпитач или као манастирски гост, обишао је готово цијели Балкан и Малу Азију, затим Италију, Њемачку, Француску, Енглеску, Аустрију и Русију.

У Смирни је провео три године као ђак чувене грчке богословске школе Јеротеја Дендрина. На Крфу је добро научио грчки језик, књижевност и филозофију.

Путовао је још у Париз, Лондон и Русију, гдје је био позван за наставника.

Значајан догађај збио се 1. септембра 1808. године, када је у Београду почела са радом Велика школа. На свечаном отварању Доситеј је говорио О "должном почитанију к наукам" да би већ сутрадан врсни интелектуалци онога времена Иван Југовић, Сима Милутиновић Сарајлија, Миљко Радонић и Лазар Војиновић започели наставу.

Први ученици су били Карађорђев син Алекса, синови осталих устаничких вођа Миленка Стојковића, Јакова Ненадовића, Младена Миловановића, Васе Чарапића, затим Вук Караџић, Лазар Арсенијевић Баталака и други који ће се касније, у раздобљу владавине кнеза Милоша Обреновића, истаћи у јавном животу и дати значајан допринос развитку обновљене Србије.

Доситеј је активно учествовао у припреми закона нове државе, обављао дужност надзиратеља училишта, а од 11. јануара 1811. године и дужност првог министра просвјете обновљене Србије.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана