Догодило се на данашњи дан - 25. август

325 - У Никеји је завршен Први васељенски црквени сабор. Сазвао га је и руководио током засједања римски цар Константин Велики. На том сабору осуђена је Аријева јерес и успостављена доктрина о "Светом тројству" односно "Симбол вјере" употпуњен доцније на наредном сабору у Цариграду. Тада је спроведена и дјелимична реформа Јулијанског календара.

1270 - Умро је француски краљ Луј IX, који је током владавине од 1226. успио да знатно ојача ослабљену краљевску власт. Предводио је Шести и Седми крсташки рат.

1530 - Рођен је руски цар Иван IV Васиљевич, назван Иван Грозни (страшни). Први руски владар који је узео титулу цара. До тада су руски владари носили титулу великих кнежева пошто је у складу с византијском државно-правном концепцијом титула цара припадала само владару Цариграда. Након што су Турци запосјели "други Рим" појављује се теорија о Москви као "трећем Риму". С циљем стварања јаке централизоване државе ојачао је царско самодржавље и сузбијао самовољу бољара. Владао је веома одлучно, брутално, па и хировито, због чега је добио познати надимак. Подигаo је 1553. прву штампарију у Русији, а 1584. изградио је, ради јачања

трговине са западом Европе, град Архангелск на ушћу Сјеверне Двине у Бијело море. Потукао је Монголе (Татаре) и освојио Казан 1552. и Астрахан 1556, тако да је Русија овладала цијелим воденим током Волге, а потом је припојио Сибир. Спровео је извесне правне реформе и први увео регуларну војску. Један је од највећих владара у историји Русије.

1718 - Француски исељеници у Америци основали су у Луизијани град Њу Орлеанс, назван тако у част француског војводе од Орлеана.

1744 - Рођен је њемачки писац, историчар, филозоф и протестански теолог Јохан Готфрид фон Хердер, који је дјелом "Идеје о филозофији историје човјечанства" знатно утицао на младог Јохана Волфганга Гетеа, књижевни покрет "Штурм унд дранг" и читав њемачки романтизам. Као филозоф покушао је да измири материјализам Баруха Спинозе са идеализмом Вилхелма Лајбница и био је противник формализма Имануела Канта. Једно од његових главних дела је збирка народних пјесама "Гласови народа у пјесмама" у којој су и четири српске пјесме, укључујући "Хасанагиницу" у Гетеовом преводу. Битно је допринио популарисању Срба, и Словена уопште, у интелектуалним круговима на Западу.

1776 - Умро је шкотски филозоф, економиста и историчар Дејвид Хјум, који је критиком вјеродостојности метафизике, односно преиспитивањем принципа каузалитета, уздигао емпиристичко филозофско мишљење у Енглеској. Дао је значајан подстицај критичкој филозофији Имануела Канта и утицао на позитивизам и логичко-емпиристичку филозофију. Претходник је класичних енглеских економиста и творац квантитативне теорије новца.

1819 - Рођен је амерички детектив шкотског поријекла Ален Пинкертон, који је 1850. основао Националну детективску организацију "Пинкертон".

1822 - Умро је енглески астроном њемачког поријекла Вилијам Хершел, који је 1781. открио планету Уран, што му је донијело чланство, а потом и положај предсједника у Лондонском краљевском друштву. Открио је и два од пет Уранових сателита и два Сатурнова сателита. Осматрањем маглина, двојних и многоструких звезда и проучавањем Сунчевог система и галаксије Млијечни Пут заслужио је назив творца звездане (стеларне) астрономије.

1825 - Уругвај је објавио независност од Шпаније. Под влашћу Шпаније територија потоњег Уругваја налазила се од првих деценија 16. вијека. Мадрид је сувереност те земље коначно признао августа 1828.

1841 - Рођен је швајцарски хирург Емил Теодор Кохер, добитник Нобелове награде за медицину 1909. Испитивао је функцију штитне жлијезде и знатно допринио развоју савремене хирургије.

1842 - У Крагујевцу су уставобранитељи с Томом Вучићем Перишићем на челу, подигли буну сељака. Непосредни повод било је незадовољство повећањем пореза. Тада је оборен с престола књаз Михаило Обреновић, послије чега је Вучић у Београду, као "предводитељ народа", за књаза прогласио Александра Карађорђевића, који ће владати Србијом до 1858.

1867 - Умро је енглески физичар и хемичар Мајкл Фарадеј, који је 1831. открио закон електромагнетске индукције, што је научни основ електротехнике, а 1833. два основна закона електролизе - основ електрохемије и учења о електрицитету. Открио је и везу магнетног поља и светлости, утемељио учење о физичком пољу, унаприједио хемију и оптику. Његовим именом названа је мјерна јединица за електричну капацитивност - фарад (Ф) - и више ефеката и уређаја: "Фарадејев тамни простор", "Фарадејев ефекат", "Фарадејев цилиндар", "Фарадејев број". Пошто Фарадеј није био стручни математичар његове идеје и проналаске математички је формулисао и разрадио енглески теоријски физичар Џејмс Клерк Максвел.

1875 - Капетан Метју Веб постао је први човјек који је препливао канал Ламанш.

1900 - Умро је њемачки филозоф Фридрих Ниче. У раној фази под утицајем је Шопенхауеровог учења (дјело "Рођење трагедије из духа музике") доцније ствара сопствени систем. Један је од најжешћих критичара западне културе и хришћанства. Површна тумачења сврстала су га међу претече нацизма, што озбиљни теоретичари одбацују. Дјела: "Тако је говорио Заратустра", "Воља за моћ" (постхумно сабране његове мисли, наслов није његов), "С онестране добра и зла", "Сумрак идола", "Људско, сувише људско", "Генеалогија морала", "Радосна наука", "Несавремена разматрања".

1906 - Умро је српски писац Стеван Сремац, члан Српске краљевске академије, један од најистакнутијих реалиста у српској књижевности. Гимназију и историјско-филолошке студије завршио је у Београду, гдје га је, из родне Сенте, довео ујак Јован Ðорђевић, такође познати писац. Био је добровољац у ослободилачким ратовима Србије 1876-78. Већи дио живота провео је као средњошколски професор по провинцијским мјестима Србије. Писао је духовите приповјетке најчешће из живота провинције у којима је описивао нарави и специфичне људске типове, неријетко утемељене на реалним догађајима. Под насловом "Из књига староставних" објавио је поетизоване приповјетке из прошлости Срба.

1912 - Рођен је њемачки државник Ерих Хонекер, од 1976. до 1989. предсједник Њемачке Демократске Републике (Источна Њемачка), када је оборен с власти на таласу масовних антирежимских протеста. Као члана Комунистичке партије Њемачке, нацисти су га ухапсили 1935. и у концентрационим логорима био је до 1945. У Политбиро владајуће источноњемачке Јединствене социјалистичке партије Њемачке (комунисти) изабран је 1958, први секретар постао је 1971, а генерални секретар 1976. Умро је 1994. у избјеглиштву у Чилеу.

1917 - Рођен је амерички глумац режисер и продуцент Мел Ферер. Најпознатији је по улогама у филмовима "Рат и мир", "Лили" И "Сунце се поново рађа". Режирао је и продуцирао филмове у којима је глумила његова супруга Одри Хепберн, као што је трилер "Сама у тами" из 1967.

1921 - САД су потписале с пораженом Њемачком мировни уговор, чиме је формално окончано ратно стање између двије државе у Првом свјетском рату.

1930 - Рођен је шкотски филмски глумац Шон Конери, који се прославио шездесетих 20. вијека, глумећи у вријеме хладног рата британског тајног агента Џејмса Бонда, лик из прича енглеског аутора Јана Флеминга. Писац који је и сам био обавјештајни агент је лик Џејмса Бонда устројио по узору на српског обавјештајца Душка Попова, рођеног у Тителу у Бачкој, који је био агент Британије и југословенске краљевске владе (а лажно Њемачке). Конери је агента 007 играо у укупно седам филмова. Оскара је добио за улогу полицајца у филму "Несаломиви" 1987. Магазин Пипл 1989. прогласио га је за "најсексепилнијег живог мушкарца". Године 2000. британска краљица Елизабета ИИ додијелила му је звање витеза. Повукао се из свијета филма 2003. након "Лиге изванредних џентлмена". Политички, био је велики заговорник осамостаљења Шкотске.

1940 - Британско ратно ваздухопловство бацило је у Другом свјетском рату прве бомбе на Берлин.

1944 - Савезничке снаге ослободиле су Париз у Другом свјетском рату. На самом уласку у град савезници су застали како би омогућили да у Париз прво уђе генерал Де Гол са својим Слободним Французима.

1961 - Предсједник Бразила Жанио Квардос неочекивано је, послије само седам мјесеци на том положају, поднио оставку, наводећи као разлог неидентификоване "страшне снаге".

1964 - Кенет Каунда је постао први предсједник Замбије. До тада Замбија је била британска колонија Сјеверна Родезија (Родезија и Њаса).

1972 - Кина је први пут употребила вето у Савјету безбједности УН и успротивила се пријему Бангладеша у свјетску организацију.

1988 - Иран и Ирак су у Женеви почели преговоре без посредника о окончању осмогодишњег рата двије сусједне земље. Рат је окончан без јасног побједника.

1989 - Послије 12 година и шест милијарди пређених километара, амерички васионски брод без људске посаде "Војаџер 2" доспио је до планете Нептун и њеног сателита Тритон и послао на Земљу снимке тих небеских тијела.

1990 - Савјет безбедности УН одобрио је војну акцију против Ирака због напада те земље на сусједни Кувајт.

1991 - Бјелорусија је објавила независност од Совјетског Савеза.

1999 - Аустријска полиција је у Бечу, на основу налога Хашког трибунала, ухапсила начелника Генералштаба Војске Републике Српске генерал-пуковника Момира Талића, који је у главни град Аустрије дошао на позив ОЕБС, организатора међународног семинара о војној доктрини. Шеф делегације РС министар одбране генерал-пуковник Манојло Миловановић одмах потом је са члановима делегације у знак протеста напустио семинар.

2003 - У Бомбају, финансијској престоници Индије, у терористичким нападима аутомобилима-бомбама убијене су најмање 52 особе.

2005 - У пожару у једној згради у центру Париза, у којој живе афрички досељеници, живот је изгубило најмање 17 људи, међу којима су 14 била дјеца

2007 - Грчка влада прогласила је ванредно стање у читавој земљи, пошто је број жртава у пожарима достигао 50. У незапамћеним пожарима широм Грчке уништено је 184.000 хектара шума, пошто је претходних дана у тој земљи избило чак 170 пожара.

2007 - Најмање 34 особе погинуле су, а више од 50 је повријеђено, у Хајдерабаду у Индији, у три експлозије које су се догодиле у размаку од неколико минута. Хајдерабад, главни град јужне индијске државе Андра Прадеш, има дугу историју међуетничког насиља.

2012 - Умро је Нил Армстронг, први човјек који је крочио на Мјесец. На челу посаде космичког брода "Аполо 11", чији је главни задатак био прво искрцавање на Мјесец, он је 20. јула 1969. био први човјек који је ступио на површину јединог природног сателита Земље. Армстронг и Едвин Олдрин провели су на Мјесецу два и по сата. Убрзо потом напустио је НАСА и постао профессор на Универзитету у Синсинатију.

2013 - Преминуо је Андреј Митровић, историчар, профессор Београдског универзитета, дописни члан САНУ. На београдском Филозофском факултету 1980. стекао је звање редовног професора на катедри за Општу савремену историју.

2021 - Преминуо је Милан Лане Гутовић, глумац. Рођен у Умци, код Београда, Академију за позориште, филм, радио и телевизију завршио је 1967. Филмску каријеру започео је 1968. у филму "Бекства". Прву већу улогу на телевизији остварује 1971. у серији "Дипломци". Запажен је улогом у "Повратку отписаних". Прву главну улогу игра у филму "Другарчине" (1979) редитеља Миће Милошевића, који га је ангажовао и за комедију "Лаф у срцу" (1981) где се појавио као Срећко Шојић. Посебну популарност донијела му је улога Шојића у серији "Бела лађа" (2006-2011). Као позоришни глумац упамћен је представама "Протекција", "Кад су цветале тикве", "Буба у уху", "Ружење народа у два дела", "Колубарска битка". Посљедње двије деценије, такође изузетно успјешно играо је свој "Кабаре", с којим је гостовао широм свијета. Године 2006. постао је Првак Народног позоришта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.