Дан када је створена најкрвавија држава у историји Балкана

На радију је прочитан позив народу дотадашњег потпредсједника југословенске владе Влатка Мачека да се покори њемачкој војсци и подржи усташе, које су одмах почеле терор над Србима, Јеврејима и Ромима.

До јесени 1941. у Србију је протјерано око 200.000 Срба.

Православни Срби су, са благословом Ватикана и Римокатоличке цркве у НДХ, присилно прекрштавани, а најдрастичнији облик терора над Србима, Јеврејима и Ромима били су масовни покољи.

Само у Јасеновцу усмрћено је више стотина хиљада људи.

Та највећа "фабрика" смрти у Другом свјетском рату на Балкану била је "отворена" од љета 1941. до краја априла 1945.

У њој су људи убијани на најмонструозније начине, а ужаси су били такве природе да су изазивали негодовање и код тадашњих ментора НДХ - њемачких нациста.

Ова фашистичка држава основана је на дијелу окупиране Краљевине Југославије и остала је забиљежена у историји остала по звјерствима и геноциду над Србима, Јеврејима, Ромима, као и противницима усташког режима других националности.

Циљ НДХ била је намјера да се "очисти" од Срба "убијањем једне трећине, протеривањем друге трећине и асимилирањем преостале трећине".

На територији НДХ су основани концентрациони логори, од којих је најпознатији био Логор у Јасеновцу.

Власти НДХ отварале су и логоре за дјецу, махом српске сирочиће са Козаре, којима су усташе и нацисти претходно убили родитеље или их послали у концентрационе логоре.

По угледу на њемачке нацисте који су за главне противник прогласили Јевреје и кренули да их униште, власти НДХ су окривиле Србе за све своје историјске проблеме и почеле да их истребљују и протјерују. Из историјских списа је познато да је Анте Павелић пред Хитлером 7. јуна 1941. године, када га је посјетио у Њемачкој, изјавио да тражи начина како да НДХ остане "само Хрватска" и како да је "очисти" од "нехрватског елемента".

 Његов сарадник, доглавник Миле Будак поручивао је ће "дио Срба протјерати, други дио ће покатоличити, а трећи дио физички истријебити".

Мила Будак и данас има улице у неким хрватским градовима.

Усташе нису успјеле у свом науму и Срби су након рата били конститутивни дио тадашње Социјалистичке Републике Хрватске.

Међутим, по доласку на власт ХДЗ-а и Фрање Туђмана, деведесетих година прошлог вијека,

Срби су прво избачени из устава као конститутивни елемент, а онда у великом броју протјерани, тако да их је данас у Хрватској тек неколико процената.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.