Дан када је створена најкрвавија држава у историји Балкана

Срна

БИЈЕЉИНА - Фашистичка Независна Држава Хрватска /НДХ/, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем, која је била ратни савезник нацистичког вође Адолфа Хитлера, формирана је на данашњи дан 1941. године.

На радију је прочитан позив народу дотадашњег потпредсједника југословенске владе Влатка Мачека да се покори њемачкој војсци и подржи усташе, које су одмах почеле терор над Србима, Јеврејима и Ромима.

До јесени 1941. у Србију је протјерано око 200.000 Срба.

Православни Срби су, са благословом Ватикана и Римокатоличке цркве у НДХ, присилно прекрштавани, а најдрастичнији облик терора над Србима, Јеврејима и Ромима били су масовни покољи.

Само у Јасеновцу усмрћено је више стотина хиљада људи.

Та највећа "фабрика" смрти у Другом свјетском рату на Балкану била је "отворена" од љета 1941. до краја априла 1945.

У њој су људи убијани на најмонструозније начине, а ужаси су били такве природе да су изазивали негодовање и код тадашњих ментора НДХ - њемачких нациста.

Ова фашистичка држава основана је на дијелу окупиране Краљевине Југославије и остала је забиљежена у историји остала по звјерствима и геноциду над Србима, Јеврејима, Ромима, као и противницима усташког режима других националности.

Циљ НДХ била је намјера да се "очисти" од Срба "убијањем једне трећине, протеривањем друге трећине и асимилирањем преостале трећине".

На територији НДХ су основани концентрациони логори, од којих је најпознатији био Логор у Јасеновцу.

Власти НДХ отварале су и логоре за дјецу, махом српске сирочиће са Козаре, којима су усташе и нацисти претходно убили родитеље или их послали у концентрационе логоре.

По угледу на њемачке нацисте који су за главне противник прогласили Јевреје и кренули да их униште, власти НДХ су окривиле Србе за све своје историјске проблеме и почеле да их истребљују и протјерују. Из историјских списа је познато да је Анте Павелић пред Хитлером 7. јуна 1941. године, када га је посјетио у Њемачкој, изјавио да тражи начина како да НДХ остане "само Хрватска" и како да је "очисти" од "нехрватског елемента".

 Његов сарадник, доглавник Миле Будак поручивао је ће "дио Срба протјерати, други дио ће покатоличити, а трећи дио физички истријебити".

Мила Будак и данас има улице у неким хрватским градовима.

Усташе нису успјеле у свом науму и Срби су након рата били конститутивни дио тадашње Социјалистичке Републике Хрватске.

Међутим, по доласку на власт ХДЗ-а и Фрање Туђмана, деведесетих година прошлог вијека,

Срби су прво избачени из устава као конститутивни елемент, а онда у великом броју протјерани, тако да их је данас у Хрватској тек неколико процената.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана