Далеко од бајке: Трагична животна прича дјеце која су били инспирација за причу о Петру Пану

Nacionalna geografija
Foto: Ilustracija

Џејмс Метју Бари је прије више од сто година написао ремек-дјело дјечије књижевности, за чије су му ликове - дјечаке из Недођије - била инспирација дјечаци из његовог живота.


Петар Пан је дјечији класик који читамо дјеци кад хоћемо да науче важне лекције о породичним вриједностима. Оригинална прича потиче из пера шкотског писца Џејмса Метју Барија, коју су више пута екранизовале различите продукције.

Џејмс Бари први пут спомиње Петра Пана у Малој бијелој птици из 1902. године, роману заснованом на истинитој причи. У књизи се радило се о беби која је могла да постане птица, а виле су је научиле да лети лондонским баштама.

Успјех је био толики да је писац одлучио да напише и књигу посвећену само Петру Пану. Књига под називом Петар Пан у Кенсингтон баштама, објављена је 1906. године.
Књига је постала толико популарна да је Бари почео да пише и  дјело Петар и Венди.

Према оригиналној причи, Петар одлази од куће јер мисли да онда неће морати да одрасте. Одлази у Недођију вјерујући да ће му мајка увијек остављати отворен прозор. Петар се безбрижно играо без страха да ц́е изгубити њену наклоност. Али онда је одлучио да се врати. Срце му је било сломљено када је на прозорима затекао решетке, и да његова мајка има још једну бебу.

Петар схвата да је љубав његове мајке била условна и да га је она замијенила - много тужнији и трагичнији крај од оног који смо видели у екранизације компаније Дизни.

У оригиналном сценарију није било вилинске прашине, она је додата касније - из безбједносних разлога. У оригиналној причи, Петар и друга изгубљена дјеца су могли да лете кад год пожеле. Након што је стигло неколико извјештаја о дјеци која су се повриједила док су покушавала да лете, Бари је додао вилинску прашину - без које ликови никако нису могли да лете.

Дечаци као инспирација за књигу

Вјерује се да су два догађаја из Баријевог живота инспирисала лик Петра Пана. Први догађај се односи на смрт његовог старијег брата Дејвида који је погинуо са 13 година док је клизао по залеђеном језеру. Дејвидова смрт је утицала на породичну атмосферу. Бари је одрастао са осјећањем да родитељи на њега не обраћају пажњу.

А ко је Барија инспирисао за ликове дјечака? У питању су била дјеца Баријевих великих пријатеља. Бари је 1897. године, упознао брачни пар Артура Левелина Дејвиса и Силвију ду Морије, који су имали троје дјеце Џорџа (4), Џона (3) и Питера (2). Три године касније стигао је четврти син Мајкл, а 1903. године рођен је Николас. Бери је успио да успостави веома блиску везу са Џорџом (који је био инспирација за бебу у Белој малој птици) и Мајклом. Када је пар преминуо десет година након што су се упознали, Бари је преузео бригуо о дјеци.

Оптужбе

Нема доказа да је Бари био педофил, нити да је у то вријеме био осумњичен за то. Николас, најмлађи од брац́е, негирао је као одрасла особа да се Бари икада неприкладно понашао.

"Био је невин, због чега је и могао да напише Петра Пана", рекао је.

Џорџ је погинуо борећи се у Првом свјетском рату, а упркос болу, Бари је успио да превазиђе губитак како би наставио да брине о другим дјечацима.

Међутим, посебан однос који је имао са дјечацима често је сматран неморалним чак и када су дјечаци порицали оптужбе.
Несреће нису заопбилазиле ову породицу. Као Баријев брат и Мајкл је умро у залеђеној ријеци. Пронађен је у загрљају са још једном особом.

Годинама касније, Питер је написао књигу под називом Мртвачница, која је укључивала и преписку са Баријем. У својој књизи је говорио о односу између Берија и породице.

Убрзо након објављивања књиге, Питер је окончао свој живот бацивши под воз. Изненађујуће, правом Питеру се није допало што је његово име повезано са књигом и ликом Петра Пана.

Петар Пан је увијек одавао мрачну атмосферу, веома другачију од књига за дјецу које се данас објављују. Дизни је познат по претварању трагичних прича у чаролију, међутим, оригинална прича о Петру Пану, остала је као зашивенасенка да прати бајковиту верзију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана