Чекао их је пријеки суд због издаје у Аустроугарској, а они су се ипак борили за Краљевину Србију VIDEO
Добровољци српске војске у Првом свјетском рату били су махом Срби који су били аустроугарски држављани. Они су се као печалбари у Америци или ратни заробљеници у Русији, Србији и Италији опредијелили да се боре на страни Краљевине Србије. Она је била њихова отаџбина коју прије тога никада нису видјели.
Били су унапред осуђени на смрт. Као аустроугарске држављане у случају заробљавања чекао их је пријеки суд и конфискација имовине због издаје, а њихове породице одвођене су у логоре. Да би заштитили своје најближе у критичним ратним ситуацијама вршили су самоубиства.
Послије окупације Србије 1915.године, па до краја рата били су посљедња и једина попуна српске војске. Прије почетка рата 1914.године у Америци је живјело 40.000 исељеника. Њих 10.000 ступило је добровољно у српску и црногорску војску.
Добровољци који су дошли из Америке 1915. и 1916. године били су припадници елитне јединице српске војске под командом мајора Војина Поповића (ВојводаВук). Ова формација штитила је одступницу српске војске преко Албаније 1915. године и због великих губитака названа је “легијом смрти”.
Добровољачки одред био је иста српска јединица која је пробила непријатељски фронт на планинском врху Кајмакчалан, на Солунском фронту, 1916. године.
Добровољци са друге стране Атлантика су са собом носили српску и америчку заставу. Били су обучени у своја најбоља одијела и носили дрвене кофере са личним стварима и новцем. Ови борци, очврсли у животу на периферијама америчких градова, показивали су у борбама на Солунском фронту велику храброст и многи од њих били су одликовани највишим српским одликовањима - Карађорђевом звијездом и Обилића медаљом за храброст.
По завршетку рата 1918. године мањи дио српских добровољаца вратио се у Сједињене Америчке Државе, а већи дио је остао у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Као ратне ветеране, српске добровољце су југословенске власти населиле у областима граница према Мађарској и Румунији.
Они су формирали своје 201 двјеста једно насеље у којима је пред Други свјетски рат живјело око 100.000 људи.
Анимирани видео-снимци урађени су уз подршку Министарства културе Србије, Фондације Мисија Халијард и општина Нова Црња и Житиште. Сценарио и режију урадио је Бојан Драгићевић, текст о војводи Степи радио је Ђорђе Хајдуковић, а стручни консултант био је др Милан Мицић. Анимацију и цртеж урадио је Игор Вујчић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
