"Царски меморандум" угледних Срба током аустроугарске окупације
БИЈЕЉИНА - Дворској канцеларији у Бечу 7. децембра 1896. године предат је "Царски меморандум" у којем су представници 14 српских аутономних општина у тадашњој БиХ изложили неправде окупационе управе, која је погазила сва права Срба у цркви и школи.
Цар Франц Јозеф Први је, са негодовањем, одбацио меморандум, а потписници су на разне начине прогањани.
До 1902. поднесена су још три меморандума, али су у деветогодишњим погађањима и преговорима изневјерена народна очекивања.
Познати сарајевски Србин и добротвор Глигорије Јефтановић, заједно са другим познатим Србима тог доба Михаилом Полит Десанчићем и Ђорђем Красојевићем, саставио је захтјев познат као "Први царски меморандум“, којим су Срби тражили вјерску и школску самоуправу.
Затражено је право на званичну употребу српског имена, народног назива за српски језик (који су претходно аустроугарске власти избациле из употребе и замијењен је новим називом "босански", који се није одржао), ћириличног писма и српских народних симбола.
Требало је да Јефтановић, Десанчић и Красојевић меморандум предају лично Францу Јозефу Првом, али је, на захтјев аустроугарског министра финансија Бењамина Калаја, цар одбио да их прими, па су меморандум предали Дворској канцеларији.
Аустроугарске власти су на меморандум одговориле економским бојкотом, притисцима и застрашивањем.
Пошто је добио подршку митрополита Михаила, у марту 1897, Јефтановић је, заједно са Војиславом Шолом, лично Францу ЈозеФу Првоим уручио "Други царски меморандум".
На овај меморандум је аустроугарски министар финансија Бењамин Калај направио царско рјешење у коме се каже да "поводом српских жалби није ништа пронађено".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
