Бони и Клајд - убице које Америка воли

Срна
Бони и Клајд - убице које Америка воли

Бијељина - Бони и Клајд, пар који се бавио пљачком банака и ликвидицијом свих који су их у томе ометали, убијени су на данашњи дан 1934. године у америчкој савезној држави Луизијани са 150 метака, које су у њих испалили федерални полицајци.

Бони Паркер и Клајд Бароу су најпознатији романсирани пар у америчкој историји који се бавио криминалним радњама. Убијали су, киднаповали и пљачкали.

Њихова имена постала су синоним за Велику депресију, која је тридесетих година прошлог вијека владала у САД. Тада је генерални став грађана САД био против Владе, па су Бони и Клајд то искористили.

Мит је ријетко сличан стварности. Док медији и данас пишу романсиране приче о заљубљеном пару који се одметнуо од закона, а Американци и даље чувају изложене остатке аутомобила изрешетаног кишом метака у коме су убијени, озбиљнији новинари и писци пишу о тамним странама америчких "хероја".

Тексашки новинар Џек Гин у књизи "Истинита и неиспричана прича о Бони и Клајд" даје потпуно другачију слику о њима и њиховим злочинима.

Ови одметници, који су одрасли у сиротињским четвртима Даласа, уопште нису водили гламурозан живот, како то показују филмови. Напротив, често су спавали у украденим аутомобилима или на отвореном, мокри, прљави и гладни.

Бони и Клајд су убили 11 или 13 људи, у зависности од извора информација, углавном полицајаца, и то увијек у паници, јер никада нису имали разрађен план пљачке.

Они су били потпуно неспособни за велики криминал и смијешни у својим акцијама, а двије године су измицали правди углавном због неспособности тексашке полиције, тврди Гин.

Клајд је био ситни криминалац, који је одлежао неко вријеме у затвору из ког је покушао да изађе тако што је одрезао себи два ножна прста, да би, на крају, био пуштен на слободу због нечег другог. Крао је пилиће, пљачкао банке и почео да убија.

Бони је била сиромашна дјевојка из сиротињске четврти, која је сањала добар живот, новац и аутомобиле.

Медијски мит говори да су убијали чуваре банака, али да су киднаповане пуштали на слободу и давали им новац. Чак се тврди да полиција није ни намјеравала да убије Бони, јер нико није видио ни посвједочио да је она пуцала у полицајце, већ да су то чинили Клајд и чланови њихове повремене банде.

Бони и Клајд упознали су се у јануару 1930. године код куће заједничког пријатеља. Према ријечима очевидаца, свидјели су се једно другом истог тренутка. Двије седмице након упознавања, Клајд је осуђен на двије године затвора због својих претходних криминалних радњи.

Међутим, убрзо је побјегао из затвора са пиштољем који је Бони прокријумчарила за њега.

Због Клајда и његове импресивне вожње аутобомила, често су успијевали да умакну полицији у последњем часу.

Двије године провели су у заједничким криминалним активностима. Већину времена су проводили у украденим аутомобилима. Живјели су од новца из опљачканих продавница, бензинских пумпи и, ријетко, банака.

Занимљиво је да никада нису успијевали да опљачкају неку већу суму.

Испочетка су били чланови "Бароу банде", која је "харала" у више америчких држава - Тексасу, Оклахоми, Мисурију, Луизијани, Новом Мексику...

Предах су правили близу граница да би брзо могли да побјегну јер полиција једне државе није смјела да прелази границе друге. Клајд је веома често мијењао и крао аутомобиле. Врло добро је познавао мапе и све споредне путеве.

Бони и Клајд су на свака два мјесеца ишли у посјету својим родитељима. То је полиција тек касније сазнала због В. Д. Џонса, једног од чланова "Бароу банде".

Бони је писала поезију у "слободно вријеме", између пљачки, а неке стихове полиција је пронашла у апартманима у којима су одсједали.

У јуну 1933. године, возећи се по Тексасу, Клајд није видио упозорење о изградњи моста и преврнуо је аутомобил у јаругу. Будући да је избио пожар у колима, Бони је задобила озбиљне повреде на десној нози /опекотине трећег степена/.

Након тога није могла да трчи, а пред крај живота једва је могла да хода. Скакутала је на једној нози или ју је Клајд носио.

Након што су током дружења са пријатељима из банде једва преживјели полицијску засједу, Бони и Клајд су неколико мјесеци "одмарали", да би се вратили пљачкама и крађи.

Живјели су у свом аутомобилу да их нико не би препознао. Тог мјесеца је В. Д. Џонс, члан "Бароу банде", ухваћен и управо ће он полицији дати информације које ће омогућити коначну засједу.

У међувремену, криминалне радње Бони и Клајда настављене су тако што су убили још два полицајца на мотоциклима, што је разјарило полицијски систем САД.

Полиција је направила договор са оцем Хенрија Метвина, још једног члана банде, да ће његовом сину бити опроштено све ако преда Бони и Клајд властима.

Знајући колико је "Бароу банда" у блиском односу са својим породицама, полиција је претпоставила да ће Бони и Клајд тражити Хенрија код куће његовог оца Ајверсона Ајвија Метвина. Шесторица полицајаца испланирала су засједу.

Конфисковали су Ајвијев камионет и оставили га на путу. Двадесет и трећег маја 1934. године, у 9.15 часова ујутру, Бони и Клајд су се зауставили видјевши камионет Хенријевог оца на путу. Клајд је изашао да види шта није у реду, а Бони је остала у аутомобилу.

Полиција је одмах почела да пуца. Бони и Клајд нису имали времена да реагују. У њих је испаљено више од 100 метака, неки тврде и 150, јер полиција није хтјела да ризикује да им поново побјегну.

Кад се ситуација смирила, видјели су да је Клајдов потиљак "експлодирао" од метака, а Бони је недостајао дио десне шаке.

Убрзо се локално становништво окупило и почело да скупља "сувенире" са мјеста убиства. Од парчића стакла, чаура, до крвавих дијелова одјеће Бони и Клајда.

Према ријечима једног од полицајаца, један мјештанин је извадио џепни нож и покушао да одсијече Клајдово лијево уво.

Иако је Бони за живота захтијевала да буде и након смрти поред Клајда, сахрањени су на различитим гробљима по жељама њихових породица.

Холивуд је у жељи за зарадом, снимио неколико филмова о животу Бони и Клајд, а најпознатија је она екранизација са Вореном Битијем и Феј Данавеј.

Сваке године у граду Гибсленд, близу мјеста Бјенвил Периш, обиљежава се датум када је најпознатији криминални пар убијен и одржава се фестивал за викенд који је најближи 23. мају.

На крају фестивала гости иду на локацију гдје је убијен чувени љубавни криминални пар. На том мјесту данас стоји меморијални камен који је често био уништаван потписима и мецима, па чак и краден.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана