Битка за Стаљинград: Кланица у којој је Хитлер поломио све зубе

Била је то битка на којој је дотад готово незаустављива машина Трећег Рајха поломила све зубе и која је промијенила исход рата.

Након тога Хитлеров Рајх почео је срљати у пораз. У њој је учествовало више од два милиона војника. На крају битке избројен је готово исти број убијених, рањених или заробљених војника и цивила.

Стаљиново и Хитлерово надметање за сваки милиметар спаљене земље потрајао је тачно пет мјесеци, једну седмицу и три дана.

Највећа руска побједа у рату

“У августу 1942. Жуков, једини руски генерал који није доживио пораз, преузео је обрану Стаљинграда. Четрнаестог октобра 1942. Хитлер је наредио другу 'завршну офензиву' но ни након тешких битака Нијемци нису успјели заузети град, а 17. новембра Црвена армија прешла је у протунапад. У граду је заглавило 250 хиљада њемачких војника, промрзлих и без хране, а до конца новембра совјетске јединице суи х посве окружиле. Као и увијек Хитлер није хтио признати пораз. Фридриху Паулусу, команданту њемачке војске, наредио је да не попушта, обећавајући појачања.

Појачања нису стигла.

“Не можемо поново заузети положаје, јер људи падају од исцрпљености. Појели смо и посљедње коње”, рекао је фелдмаршал Паулус.

За мање од седам дана њемачка Шеста армија нашла се у потпуном окружењу, а поткрај јануара1943. године Паулус се упркос изричитим Хитлеров налозима, морао предати. Дотада је живот изгубило 300.000 њемачких војника. Била је то највећа руска побједа у рату, а с њом је и крвљу натопљена ратна срећа почела окретати леђа Нијемцима”, пише Ангела Ламберт у својој књизи Изгубљени Живот Еве Браун.

У свом дјелу Успон и пад Трећег Рајха Вилијам Л. Ширер пише како је 30. јануара Паулус преко радија јавио Хитлеру: “Коначни слом неизбјежан најкасније у року од двадесет четири сата”.

Тај сигнал потакао је врховног команданта да заспе жртвоване официре у Стаљинграду правом кишом унапрјеђења, очигледно у нади да ће те части учврстити њихову одлучност да славно погину бранећи свој положаје

“У војној историји није познат случај да је заробљен један њемачки фелдмаршал”, рекао је Хитлер Јодлу и након тога преко радија упутио Паулусу маршалску палицу коју је овај тако дуго желио. Унапријеђено је за један чин још 117 официра. Била је то заиста сабласна церемонија.

Хитлер: Фелдмаршале, убиј се!

Сам крај није био нимало узбудљив. 31. јануара послије подне Паулус је упутио своју задњу поруку Врховној комади: “Шеста армија, вјерна својој заклетви и свјесна огромне важности свог задатка, држала је своје положаје до посљедњег човјека и посљедњег метка, за Фирера и Домовину, до краја”, наводи Ширер.

Након пораза Хитлер изгледао као “ислужени старац”

Пораз у сукобу са Совјетима оставио је тешке посљедице на Хитлера. У марату 1943. Хитлер је према ријечима биографа био “ислужени старац”... Избуљених очију непомично би пиљио у празно нездраве боје коже, кичме изобличене од кифозе и благе сколиозе. Лијева рука и нога трзале су се, и у ходу је повлачио ноге. Све се лакше нервирао, насилно је реаговао на критике, те се тврдоглаво држао својих ставова, колико год били апсурдни. Говорио је безличним монотоним гласом, понављао се, те се волио заморно враћати на теме из дјетињства и прериода успона до славе”, објашњава Ангела Ламберт у свом дјелу.

Стаљинград је на крају био згариште које ће постати симбол пораза фашизма и гробље у којем су без укопа лежале стотине хиљада лешева војника с обје стране.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.