Био је моћан трговац и таст Карађорђевића: Здање у центру Београда зове се по њему

Зграда на адреси Студентски трг број 1. добро је позната свим Београђанима, али и генерацијама студената који су у престоници студирали. Ту је смјештено сједиште Београдског универзитета као и Катедра за српски језик Филолошког факултета и семинар за византијски грчки Одијељења класичних језика Филозофског факултета.

Већина Београђана зна да се објекат зове Капетан-Мишино здање. Ипак, о томе које био тај “капетан Миша”, мало ко ће знати да вам каже.

Био је скромног поријекла. Отац Анастас био је земљорадник и ситан трговац из Пореча док му је мајка умрла на порођају. Ипак, Мишу ово није спријечило да постане моћан трговац и један од најбогатијих људи оног времена.

Миша Анастасијевић је био човјек који је знао да искористи тренутак и из сваке ситуације извуче најбоље. Трговао је, већ према прилици, свим и свачим - сапуном, стоком, сољу… радио је као цариник и ријечни надзорни капетан.

Добри односи са кнезом Милошем

За његову “каријеру” најпресуднији су били добри односи са кнезом Милошем, тадашњим владарем Србије, али и највећим трговцем. Управо он га је 1833. године поставио за дунавског капетана, са надзорно-арбитражном улогом – одатле и каснији надимак Капетан Миша.

Ипак, највеће богатство Миша Анастасијевић је стекао као трговац сољу. Имао је монопол на извоз соли из кнежевине Влашке и Молдавије, а касније и на увоз соли из Аустроугарске. Тиме је постао један од највећих трговаца сољу на Балкану.

Имао је око десет хиљада људи у служби, 23 стоваришта у разним крајевима и најмање 74 бродова за превоз. Записи говоре да је у једном тренутку посједовао 1,5 милиона дуката готовине, што му је обезбијеђивало положај једног од најбогатијих људи на Балкану.

Хтио да му ћерка постане принцеза

Миша Анастасијевић је био велики добротвор и важио је за човјека који је помагао свима који би му помоћ затражили – био је мецена писаца и заштитник сликара, опраштао је дугове, финансирао библиотеке и школе, поклањао гардеробу женама и мираз сиромашним дјевојкама.

Изградња капетан-Мишиног здања започета је 1857. године. Палата је саграђена према плановима чешког архитекте Јана Неволе и требало је да буде свадбени поклон за Мишину ћерку Сару и принца Ђорђа Карађорђевића, сина Алексе Карађорђевића, рођеног брата кнеза Александра.

Капетан Миша Анастасијевић је покушао на Светоандрејској скупштини да доведе свог зета Ђорђа на престо Србије, али није успио у тој намјери.

Шта је било са капетаном Мишом?

Разочаран што није успио да Карађорђевиће доведе на власт и тако својим потомцима обезбједи владарску титулу, капетан Миша Анастасијевић је напустио Србију и касније ријетко долазио.

У деценијама које су услиједиле напустио је све послове са сољу и након тога само трошио и расипао новац. Историчари кажу да је на то вјероватно пресудно утицала чињеница да није имао мушке дјеце, па ни “да за кога чува” новац. Умро је 27. јануара 1885. у 81. години живота.

Његова ћерка Сара је у браку са Ђорђем Карађорђевићем имала два сина, Алексу и Божидара, пише Историјски забавник.

Они нису имали потомака, па се тако капетан Мишина лоза заувијек угасила.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.