Била је заборављена више од једног вијека: Откривена најстарија мапа Европе у Француској?

Плоча Саинт-Белек из раног бронзаног доба први пут је откривена 1900. године на некрополи у Финистеру у Француској. Плоча је чинила један од зидова саркофага у којој су била тијела сахрањених. Плоча је вјероватно за те потребе служила секундарно, иако јој то није била примарна намјена.

Камена плоча представља мапу-најстарији картографски приказ познате територије у Европи. И вјероватно је била маркер политичке моћи кнежевине раног бронзаног доба.

Ова студија објављена је у априлу ове године у француском часопису Буллетин де ла Социете прехисторикуе францаисе.

Недавна студија гравура, у којој је коришћена фотограметрија за креирања веома детаљне 3Д слике плоче, открила је да гравуре чине мапу. Мапа вјероватно представља област дуж ријеке Одет у западној Француској. То подручје заузима површину од око 30 км са 21 км. Плоча на себи има низ линија које приказују ријеку.

Мапу је можда користио или је припадала принцу или кнезу да илуструје територију којом је владао.

Плоча представља мапу

У вријеме открића, сломљена плоча, дуга 3,9 метара, премјештена је у приватни музеј, а Француски Музеј националних антиквитета набавио ју је 1924. године. Затим је похрањена у једном француском замку, гдје је скупљала прашину све док није поново откривена у подруму истог замка 2014. године. Међутим, тек недавно су истраживачи почели да схватају да се крије занимљива прича иза ове праисторијске плоче.

У 2017. години, група истраживача почела је да анализира гравуре на плочи користећи 3Д анкете високе резолуције и фотограметрију, процес анализе објекта кроз снимање детаљних фотографија. Открили су да плоча има све ознаке које би се очекивале од карте, као што су мотиви спојени линијама. Такође су открили да линије представљају речну мрежу, а чини се да су њени креатори тада намерно користили, оно што ми зовемо, 3Д облик да би представљали долину.

"Ово је вероватно најстарија мапа територије која је идентификована", рекао је за ББЦ аутор студије Клемент Николас са Универзитета Борнмут. Мапу је вјероватно користио принц или краљ из бронзаног доба да означи власништво над одређеним подручјем и сугерише да не треба да потцењујемо картографско знање прошлих друштава, истакао је Николас.

Представљена територија на каменој плочи је вјероватно била у власништву снажно хијерархијског политичког субјекта који је чврсто контролисао то подручје у раном бронзаном добу.

Чињеница да је касније закопана може значити да је то био крај њихове моћи, или је то могло бити одбацивање моћи коју су елите имале над друштвом у то вријеме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.