Била је дио царевог харема, а онда је постала владарка и тиранин
У историји кинеског царства Цикси је упамћена као једна од посљедњих владарки, јер је са њом почео крај велике империје која је на тлу Азије опстајала вијековима.
Рођена је 1835. године у дому манџуријског службеника. Када јој је било 16 година одведена је у Забрањени град да учествује на избору за конкубину кинеског цара Ксијанфенга. Била је једна од одабраних дјевојака, а 1856. година умногоме ће одредити њену судбину - Цикси је цару Ксијанфенгу родила сина, што јој је донијело титулу царске пратиље.
Прљаве игре у Забрањеном граду
Већ 1861. године Пекинг су током Другог опијумског рата покориле британске и француске снаге. Лоше вијести су до те мјере уздрмале Ксијанфенга да је убрзо преминуо. Била је то права прилика за Цикси! Иронично, царева конкубина приближила се управо званичној Ксијанфенговој жени - царици Сијан.
Прије него што ће напустити овај свијет, Ксијанфенг је наредио регентима да управљају царством, све до пунољетсва његовог наслиједника кога је Цикси родила.
Овакав обрт је званичну пратиљу охрабрио да склопи још јачи савез са царицом. Подмићивање службеника и сплеткарење је моћним женама помогло да заједно изведу државни удар против намјесника. Након што овај пуч није успио, јер нису успјеле да преузму комплетну контролу над Забрањеним градом, Цикси је једноставно склонила у страну и пустила "званичну" царицу да преузме сву кривицу.
Измијењена ситуација је уздрмала положај царице Сијан, па је надзор над наслиједником престола повјерила комитету састављеном од људи који су јој били блиски. Такав расплет није одговарао Цикси, па се мајка будућег цара потрудила да око себе окупи све моћније и значајне министаре.
Убрзо је саставила званични документ у коме је навела многобројне преваре и обамне изведене у режији царичиног комитета што је био довољан разлог за погубљење тројице чланова. Живот саме царице је био поштеђен, али је Цикси након тога постала једна од најважнијих особа у царству.
Једина власт у Кини
Година 1875. доноси велики ударац за Цикси обзиром да је њен син и наслиједник престола преминуо. Царством су се шириле гласине да је починио самоубиство због несрећне љубави.
Цикси није губила вријеме. Жалост је потиснула, и приграбила сву власт. Сијанг је увелико била незаинтересована за државне послове, а већ 1881. и она изненада умире. Након тога, Цикси више није имала ниједну препреку на путу ка свом именовања за царицу.
Ако се неко и питао ко ће наслиједити царицу једном када умре то питање никада није изговарао на глас јер је било познато да Цикси на сам помен новог наслиједника доживљава нападе бијеса и да је "лаке руке" када је у питању доношење смртних казни.
(Не)заслужена репутација тиранина
Царица Цикси била је суочена са јако компликованом ситуацијом у својој царевини. На свим њеним границама стајале су колонијалне силе, вјечно жељне плијена, а унутрашња подјела међу становнишвом била је вишеструка.
Њену владавина ће остати позната по стодневној реформи чији је главни циљ био унапређење кинеског друштва у политичком и економском смислу. Реформа није успјела, јер је Кина била под превеликим утицајем Конфучија и његове мисли, али покушај је био вриједан хвале, пише Никола Недељковић за "Историјски забавник".
За вријеме њене владавине Кина је поражена у рату с Јапаном 1894—95. године, изгубила номинални суверенитет над Корејом и била је присиљена на низ понижавајућих уговора који су изазвали краткотрајни Боксерски устанак.
Цикси је умрла 15. новембра 1908. на самртној постељи за наслиједника изабравши двогодишњег рођака Пу Јиа. Сахрањена је у Источној царевој гробници, поред цара Ксијанфенга и његове прве жене. Три године након њене смрти Кина је постала република.
Традиционални поглед на владавину царице Цикси је сматра деспотом и тиранином. Међутим, постоји и друга група аутора која сматра да су њени поступци били рационални и разумне реакције на ситуацију у којој се тада налазила Кина.
Неке групе истичу и утицај средине и Конфучијанског става раширеног у то доба да утицајне жене доносе проблеме и да им се не смије вјеровати. Међутим, док су остале жене из тог периода стекле наклоност савремених историчара и критичара, негативна слика о Цикси још постоји.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
