Београдски Хиподром: Старији и од Вимблдона, деценијама у борби за опстанак

ртс
Foto: тоб.рс

Иако праве реконструкције одавно нема, на београдском Хиподрому се увелико одржавају трке. Страховало се да би овај врло атрактиван простор могао да падне у руке купаца који не би на том мjесту хтијели ни коње ни трке. Надлежни су више пута демантовали да ће Хиподром промијенити власника и намјену, али још нема системског рјешења. То је најстарији спортски објекат у Београду. Осам година је старији од Вимблдона, а уз то и један од 10 најстаријих активних спортских објеката на планети.

На Хиподрому могу да се јашу коњи или да се само гледају и мазе. Може и да се ужива у простору, зеленилу, па чак и да се постигне или одбрани гол.

Борба за опстанак Хиподрома траје деценијама. За то вријеме брисан је из календара тркачких сезона, потписивале су се петиције, смјењивале се информације о томе да ће бити измјештен или ће постати национални коњички центар, имао је директора са најкраћим мандатом...

У ову сезону улази са већ неколико одржаних трка и ревијалних дана, пронађени су спонзори, а све трке директно ће се преносити.

"Највише су допринели коњари и људи који су љубитељи овог спорта, који су на Хиподрому нон-стоп, који су и за време ратова и бомбардовања излазили и та љубав је уствари победила све недаће које смо имали", наводи Вељко Росић, директор ЈП "Хиподром Београд".

"Интересовање је драстично веће, али капацитети и системска решења и препознавање од стране града и државе, самим тим и ЈП 'Хиподром' као једне државне институције не могу да кажем да постоје", додаје Милан Ђорђевић, међународни судија и стјуард за дресурно јахање.

Хиподром и даље има само четири запослена. Недостају средства за одржавање, изградњу нових садржаја.

"Ми сређујемо стазе, али то није довољно. Стазе морају да се среде из корена, оно што је време урадило, уништило је доста стазе, девастиране су на неколико места, да би се то средило није довољно само закрпити рупе, мора се подићи цела стаза и урадити, сад да ли ће то урадити град, држава, да ли ћемо наћи јавно партнерство, тражи се у сваком случају начин да се Хиподром врати на оно што је некад био", наводи Росић.

И таман кад неке ствари крену набоље, искрсну нови проблеми. Како задржати џокеје, тренере, јер и они одлазе у инострантсво.

"Људи који желе да живе од коњичког спорта или коњичке индустрије, да тако глобално назовем, не виде себе у овоме зато што перспективе нема, џокеји немају обавезно социјално осигурање, немају здравствено, кад им се деси нешто они су у проблему великом, препуштени су сами себи или породици и једноставно одлив је евидентан", поручује Ђорђевић.

Званична евиденција не постоји, али према неким процјенама, у Србији тренутно има око 20.000 коња, а цјелокупна коњичка индустрија има промет од око 80 милиона евра годишње.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана