Аутопут Братства и јединства отворен за саобраћај прије 71 годину

Тањуг
Foto: Викимедија

БЕОГРАД - Прва дионица аутопута Братства и јединства отворена је за саобраћај на данашњи дан 1950. године, у дужини од 382 километра између Београда и Загреба.

У изградњи те главне путне саобраћајнице, која је повезивала четири од шест република и једну покрајину бивше Југославије, учествовале су добровољне омладинске радне бригаде из свих крајева земље.

Аутопут Братства и јединства се потпуно поклапа са трасом данашњег европског Коридора 10.

Траса аутопута Братства и јединства је била од Јесеница преко Љубљане, Новог Места, Загреба, Славонског Брода, Сремске Митровице, Београда, Ниша, Скопља до македонско-грчке границе.

Иако се овај пут звао аутопут, имао је само двије саобраћајне траке, свака за по један смер, а тек 1977. је изграђен у пуном профилу на појединим дионицама у укупној дужини око 500 километара.

Пут је био предвиђен за око 9.000 аутомобила дневно, а касније и до 40.000 возила. Већи дио пута је био изграђен од бетонских плоча, а негдје је било асфалта.

Аутопут Братства и јединства је 1977. године изграђен у пуном профилу, са по двије траке и заставном у сваком смјеру на дионицама Крањ - Љубљана (20 км), Загреб-Славонски Брод (207 км) и Сремска Митровица-Београд-Ниш (277 км).

Изградња је започета послије Другог светског рата како би се Југославија добро саобраћајно повезала, јер је до тад имала само локалне и регионалне путеве слабог квалитета.

У изградњи ауто-пута су учествовале омладинске радне бригаде, које су сачињавали југословенски и инострани омладинци и припадници ЈНА.

Скоро 300.000 људи је учествовало у изградњи, а прва изграђена дионица је била Загреб-Београд у дужини од 382 км, која је отворена 27. јула 1950. године.

У прољеће 1959. године започиње изградња дионице измеду Ниша и Параћина, а 1960. године граде се деонице Ниш-Грделица и Удово-евђелија. Пут у дужини од 113 км те године је градило 48.557 омладинаца.

Дионицу аутопута Грделица-Скопље 1961. године у укупној дужини од 138 км градило је 46.699 омладинаца.

Године 1962. започињу посљедњи радови на аутопуту да би сљедеће 1963. године млади завршили посљедњу дионицу ауто-пута између Осипаонице и Београда. Тако је 251.737 бригадира за шест година повезало Љубљану с евђелијом.

Од средине 1991. до јесени 1995. године, аутопут је био затворен на српско-хрватској граници услед ратних дешавања.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана