Аушвиц, 75 година касније: Како је логор смрти постао средиште Холокауста

Совјетске трупе су 27. јануара ушле у Аушвиц.

Када су ослободици стигли, писац Примо Леви - један од најславнијих преживјелих - лежао је у логорској болници, оболио од шарлаха.

Војници су упућивали "необичне погледе пуне стида ка опруженим тијелима, трошним колибама и нама неколицини преживјелих", написаће он касније.

"Нису нас поздравили нити се смијешили; дјеловали су као да их мучи не само саосјећање већ и... Осјећање кривице што такав злочин уопште постоји."

"Видјели смо изгладнеле, измучене, исцрпљене људе" рекао је војник Иван Мартинушкин причајући о ослобођењу логора смрти. "Видјели смо им у очима да су срећни што су спашени од овог пакла."

За мање од четири године, нацистичка Њемачка је у Аушвицу систематски убила најмање 1,1 милион људи. Скоро један милион од њих били су Јевреји.

Они који су депортовани у логор били су усмрћени гасом, изгладњивањем, принудним радом, па чак и у медицинским експериментима. Огромна већина умрла је у логору за истребљење Аушвиц-Биркенау.

Шест милиона Јевреја умрло је у Холокаусту - нацистичкој кампањи да се истреби европска јеврејска популација. Аушвиц се налазио у самом средишту тог геноцида.

Шта је био Холокауст?

Кад су нацисти дошли на власт 1933. године, почели су Јеврејима да одузимају сву имовину, слободу и права загарантована законом. Послије инвазије на Пољску 1939. године, нацисти су почели да депортују јеврејски народ из Њемачке и Аустрије у Пољску, гдје су стварали гета како би их раздвојили од остатка становништва.

Током инвазије на СССР 1941. године, нацисти су кампању истребљења појачали до краја. Нацисти су о инвазији говорили као о расном рату између Њемачке и Јевреја, Словена и Рома.

Групе њемачких војника зване Ајнзацгрупе ишле су широм освојених земаља Европе и убијале цивиле. До краја 1941. године, убиле су 500.000 људи, а до краја 1945. око два милиона - 1,3 милиона од тога били су Јевреји.

Иза линија фронта, нацистички команданти експериментисали су са начинима масовног убијања. Плашили су се да је стрељање сувише стресно за њихове војнике, тако да су смислили много ефикаснији начин.

Експериментални камиони душегупке коришћени су за убијање ментално заосталих у Пољској још 1939. године. Отровна испарења пуштана су у одијељак са седиштима да би угушила оне који сједе унутра. У зиму 1941. године, нацисти су изградили гасне коморе у Аушвицу.

Нацистичке вође су се састале у јануару 1942. године да координишу индустријски покољ. На Ванзејској конференцији, како је тај састанак постао познат, сложили су се око онога што су назвали "коначно ријешење јеврејског питања" - погубљење комплетног европског јеврејског становништва од 11 милиона људи, ликвидацијом и присилним радом.

Шта је био Аушвиц?

Аушвиц је првобитно била пољска касарна у јужној Пољској. Нацистичка Њемачка извршила је инвазију и окупирала Пољску у септембру 1939. године, а у мају 1940. године претворила ову локацију у затвор за политичке затворенике.

Ова зона - са злогласним Arbeit Macht Frei исписаним на њемачком изнад улаза (у преводу "рад ослобађа") постала је позната као Аушвиц I.

Али како су се рат и Холокауст настављали, нацистички режим је у великој мjери проширио тај локалитет.

Први затвореници усмрћени гасом била је група пољских и совјетских затвореника у августу 1941. године. Наредног мjесеца, започети су радови на новом логору, Аушвиц II-Биркенау. Ово је постало мjесто на ком су смjештене огромне гасне коморе у којима је до новембра 1944. године убијено на стотине хиљада људи, а њихова тијела спаљивана су у крематоријумима.

Њемачка хемијска компанија IG Farben изградила је и водила фабрику синтетичке гуме у Аушвицу III-Моновиц. Друге приватне компаније као што су Круп и Сименс-Шукерт такође су имале фабрике у близини, да би могле да користе затворенике као робове. И Примо Леви и нобеловац Ели Визел прежjивели су концентрациони логор Моновиц.

Кад је Аушвиц коначно ослобођен, имао је више од 40 логора и подлогора.

Како је Аушвиц функционисао?

Људи из свих дијелова Европе трпани су у возове без прозора, тоалета, сједишта или хране, и пребацивани у Аушвиц.

Ту су разврставани на радно способне и оне које је требало одмах убити.

Потоњима је наређено да се скину голи и послати су на туширање за "дезинсекцију" - еуфемизам за гасне коморе.

Чувари са такозваног "Хигијенског института" би тад у затворене коморе празнили канистере јаког гаса Циклон Б и чекали да људи умру. За то је требало двадесетак минута. Дебели зидови нису успијевали да пригуше крике оних који су се гушили унутра.

Потом би зондеркомандо - други затвореници, обично Јевреји присиљени да раде за чуваре под пријетњом смрћу - уклањали вјештачке удове, наочаре, косу и зубе прије него што су одвлачили лешеве у крематоријуме. Пепео од тијела је закопаван или коришћен као ђубриво.

Имовина убијених у гасним коморама и оних послатих на принудни рад разврставана је у дијелу логора знаном као "Канада" - названим тако зато што је ова држава доживљавана као земља изобиља.

Ко су били жртве?

Како су се совјетске трупе приближавале, СС чувари су жељели да прикрију злочине и покушали да униште опсежну затворску документацију - што је отежало прецизно пребројавање жртава.

Академске студије су се у међувремену сложиле да је у Аушвиц стигло укупно скоро 1,3 милиона људи. Тамо је умрло око 1,1 милион њих.

Огромну већину жртава чинили су Јевреји из свих дијелова Европе које су окупирали нацисти. У Аушвицу је убијено скоро милион Јевреја.

Један упечатљив примјер били су мађарски Јевреји. У временском периоду од само двја месеца, између маја и јула 1944. године, Мађарска је у Аушвиц пребацила 437.000 Јевреја.

Сваког дана је у Аушвиц слата десетина хиљада мађарских Јевреја. Три четвртине њих убијено је одмах по доласку.

Њемачка држава је у комплексу Аушвица усмртила и око 75.000 пољских цивила, 15.000 совјетских ратних заробљеника, 25.000 Рома и Синта, као и хомосексуалаца и политичких затвореника.

Шта се десило кад је Аушвиц ослобођен?

Њемачке власти су крајем 1944. године наредиле обуставу усмрћивања гасом и уништење гасних комора и крематоријума, како су се совјетске трупе све више пробијале на запад. Убрзо након тога, гомила украдених драгоцијености из сектора Канада пребачена је у Њемачку.

Чврсто ријешени да избришу све доказе злочина, нацисти су натјерали десетине хиљада преосталих затвореника да марширају на запад до других концентрационих логора, као што су Берген-Белзен, Дахау и Заксенхаузен. Они који су били сувише болесни да ходају су остали; свако ко је заостао током марша био је на лицу мјеста убијен.

Кад су Совјетске снаге ушле у логор 27. јануара 1945. године, затекле су свега неколико хиљада преживјелих, заједно са стотинама хиљада комада одјеће и неколико тона људске косе. Војници су се касније присјећали да су морали да убијеђују преживјеле да нациста стварно више нема.

Ели Визел је касније изјавио у говору на обиљежавању 50. годишњице ослобођења да су нацистички злочини у Аушвицу "произвели мутацију космичких размјера, утичући на снове и поступке људи."

"Послије Аушвица, људско постојање више није исто. Послије Аушвица, никад више ништа неће бити исто."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.