75 година од ослобођења Београда: Посљедњи јуриш на Калемегдан

Б92
75 година од ослобођења Београда: Посљедњи јуриш на Калемегдан
75 година од ослобођења Београда: Посљедњи јуриш на Калемегдан

Београд данас обиљежава 75 година од ослобођења у Другом свјетском рату, када је 20. октобра 1944. године окончана 1.287 дана дуга њемачка окупација главног града Југославије.

Београдска операција почела је 10. а завршила се 22. октобра, ослобађањем Земуна. У заједничким борбеним дејствима учествовале су јединице Народноослободилачке војске Југославије, под командом генерал-лајтанта Пека Дапчевића, и јединица совјетске Црвене армије, под командом маршала Фјодора Толбухина и генерала Владимира Жданова.

У борбама су активно учествовали и грађани, посебно омладинци, укључивањем у борбене редове јединица, чувањем важних објеката од уништења од стране Немаца, и пружањем помоћи грађанима.

"Са наше стране, за ослобођење Београда учествовала је Прва армијска група коју су сачињавали Први пролетерски корпус и 12. Ударни корпус у чијем саставу је било девет дивизија јачине 60.000 бораца", прича Зденко Дупланчић, актер догађаја који је свој петнаести рођендан, 18. октобра 1944, дочекао је у борбама око Студентског трга.

Напад на Београд је почео 14. октобра око 16 часова, а већ предвече, послије снажних дејстава артиљерије, пробијен је унутрашњи појас непријатељске одбране и јединице су продужиле ка центру града. У прва два дана борби, већи дио града био је ослобођен.

У току ноћи 19. на 20. октобар заузети су скоро сви објекти у граду, а њемачке снаге су се држале још само на Калемегдану, Теразијама око Палате Албанија, око Главне жељезничке станице и код Савског моста.

"Коначно, 20. октобра 1944. године после снажне артиљеријске припреме заузет је Калемегдан, сломљен отпор на Чукарици и код Савског моста и Београд је око 11 сати био ослобођен", испричао је Дупланчић.

Борбе за ослобађање Београда биле су прво ватрено крштење данас 93-огодишњем Љубиши Антонијевићу, који је у трећу крајишку бригаду Прве пролетерске дивизије ступио два дана прије ослобођења Београда и седам дана послије свог 17. рођендана.

Каже да никада неће заборавити жестоке окршаје на Дорћолу, у којима су му погинула 52 друга. Ујутру су, сјећа се, извршили последњи јуриш на Калемегдан и ту изнијели заставу побједе на Диздареву кулу .

"Застава је, била црвена, пролетерска, попут оне на Рајстагу, само мања. Махали смо заставом пет, шест минута и у том тренутку нисмо ни били свесни шта радимо, али смо хтели да покажемо да смо ослободили Калемегдан", прича ветеран Београдске операције.

Каже, тада није знао, да је баш на том месту у борби за одбрану Београда од Аустругарске војске 6. На 7. Октобар 1915. године изгинуо цио батаљон славног мајора Драгутина Гавриловића.

"Тако да смо ми, не знајући за то, практично били осветници тога батаљона. На тај начин сам одао пошту и свом деди који је погинуо 1915. године на Колубари!"

У седмодневним борбама за ослобођење Београда погинуло је 2.953 бораца Народноослободилачке војске Југославије и 976 припадника Црвене армије.

Њемачке снаге имале су 15.000 погинулих и 9.000 заробљених војника. У борбама је уништено је или заплијењено готово сво непријатељско тешко наоружање, опрема и техника.

Здружене снаге јединица НОВЈ и Црвене армије нанијеле су, током цијеле Београдске операције, тежак пораз њемачким снагама, ослободивши Београд и већи дио Србије.

 

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана