28 година од доношења једног од најважнијих конститутивних аката: Првим Уставом дефинисан политички оквир Српске

Први Устав донесен је 28. фебруара 1992. под именом Устав Српске Републике БиХ и био је темељ правне моћи, сигурности, легалитета и легитимитета Републике Српске. Овим актом дефинисан је политички оквир Републике Српске и функционисање њених демократских институција, те створен темељ на којем Српска и данас почива.

- Доношење првог Устава Републике Српске био је одговор на потпуно незакониту, противправну и сумануту сецесију БиХ од бивше Југославије који су покушали да изврше припадници хрватског и муслиманског народа и најважнији је догађај за српски народ са лијеве обале Дрине у 20. вијеку - изјавио је правни експерт и један од твораца овог устава Радомир Лукић.

Напомиње да српском народу тада није остало ништа друго него да се самоорганизује и заштити своја права на идентитет, властито постојање и политичко одлучивање да своју судбину не препусти у руке муслиманима и Хрватима.

Према његовим ријечима, други извор овог устава у то вријеме није постојао јер је Устав, са Декларацијом о проглашењу Републике српског народа БиХ, хтио да спријечи то прерано, потпуно неутемељено, дилетантско признавање БиХ за самосталну и независну државу.
- Устав је у највећем дијелу издржао пробу свог времена. Прво је био направљен да спријечи сецесију, потом да служи као Устав једне једнице у БиХ, напосљетку је три године функционисао као Устав самосталне државе, а начела на којима је он заснован доживјеле су своју верификацију - истакао је Лукић.

Устав је, подсјетио је он, имао своју судбину која је нешто модификована потписивањем Општег оквирног споразума о миру за БиХ када је постао устав једне федералне јединице и морао је у неким својим елементима да буде усклађен са њим, као на примјер да буде елеминисана одредба да је Република Српска дио СР Југославије.
- Устав Републике Српске је испунио своју историјску мисију и српски народ је нашао за себе своју сигурну и једину добру кућу, а то је Република Српска јер Срба у ФБиХ нема или их има само у микротраговима, Срба у Хрватској такође нема или их има у микротраговима. Срба има само у Републици Српској гдје могу мирно и спокојно да живе - констатовао је Лукић.

Он каже да је, с обзиром на потоњу ситуацију у БиХ, рано говорити о даљем развоју догађаја и промјени Устава Републике Српске, напомињући да заступа тезу да нема никаквих посебних разлога да се мијењају начела на којима је заснован овај устав.

- Шта ће да буде са БиХ, па одатле шта ће да буде са Уставом Републике Српске, за сада је рано говорити јер то не зависи само од Срба, него и од понашања друга два конститутивна народа, али и припадника бројних националних, етничких, вјерских мањина који живе у БиХ - навео је професор Правног факултета у Палама.

Лукић је истакао да је поносан и захвалан историји што му је омогућила да учествује у писању Устава Републике Српске.
- Покојни академик Гашо Мијановић и ја крајњи смо редактори и заправо истински прави писци тог устава. Срећан сам да сам могао на тај начин да учествујем у том великом чину за српски народ на лијевој обали Дрини", нагласио је Лукић.

Крајишник: Брана унитарној БиХ

Први предсједник Народне скупштине Републике Српске Момчило Крајишник подсјећа да је први Устав Републике Српске усвојен послије полууспјешне конференције у Лисабону 1992. године и да је он брана унитарној БиХ.

- То су били почеци принципа који су послије названи "Кутиљеров план", када су три стране направиле прелиминарни споразум. Устав Републике Српске настао је након што је муслиманска страна одустала од "Кутиљеровог плана" који је предвиђао да се БиХ трансформише у унију три републике - српску, муслиманску и хрватску - нагласио је Крајишник, који је предсједник Асоцијације "Ствараоци Републике Српске". Напомиње да је први Устав Републике Српске једногласно усвојила Скупштина српског народа у БиХ 28. фебруара 1992, која је раније, 9. јануара, донијела Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ.

- Устав је тада донесен по узору на најсавременије европске уставе. Основна подлога је био Устав Србије, односно, тадашње Савезне Републике Југославије - прецизирао је Крајишник, те напоменуо да је највише измјена Устав доживио, углавном, насилним путем.

Он је оцијенио да је свака промјена у Уставу БиХ његово скрнављење, политичка провокација и жеља да се направи унитарна БиХ, што неминовно води у рат.

- То је нешто што је мимо Дејтонског мировног споразума, покушај да се направи једна унитарна БиХ, а знамо да унитарна БиХ и сам покушај да се она направи води у рат - указао је Крајишник.

Он је напоменуо да је Устав БиХ компатибилан са Уставом Републике Српске, те да је све, што је и било спорно, усаглашено када је почело спровођење Дејтонског мировног споразума.

Први предсједник Народне скупштине Републике Српске нагласио је да је Устав један од најважнијих аката Српске, због чега би требало опрезно ући у његове евентуалне измјене и доградњу.

- Уколико се буде пришло измјени Устава Републике Српске, то треба урадити са доста опреза. Он не смије бити револуционарно мијењан - оцијенио је Крајишник.

Он сматра да евентуалне измјене Устава Републике Српске треба креирати по специфичностима српског народа, никако према утицајима са стране.

- Треба направити кључ. Опасна је код нас регионализација, јер смо склони да тај свој атар претворимо у виши степен организовања, чак и до државе. Поборник сам да Република Српска треба децентрализовати власт и због полицентричних разлога и због тога што у сваком дијелу Српске треба да буде присутан дио централне власти - нагласио је Крајишник.
Касагић: Кључ за постављање темеља Српске

Посланик у првом сазиву Народне скупштине Републике Српске Рајко Касагић рекао је да је усвајање Устава Републике Српске било кључ за постављање темеља Српске.

Касагић је подсјетио да је повод за доношење овог правног акта био неуставни референдум бошњачко-хрватске стране у БиХ.

- Тај референдум расписан је мимо Устава тадашње Југославије јер је референдум о издвајању република из Југославије могла расписати само Скупштина тадашње заједничке државе", истакао је Касагић.

Међутим, навео је он, бошњачко-хрватска страна није се држала одредаба Устава БиХ о заштити националних интереса народа и резултат тога је стварање Републике Српске, односно доношење Устава.
Према Касагићевим ријечима, Република Српска је створена у Сарајеву.
- Назив Демократска Република Српска добили смо од бившег команданта сектора Сарајево у оквиру Унпрофора, канадског генерала Луиса Мекензија. Као члан комисије за утврђивање назива Републике Српске то сам прослиједио Народној скупштини Српске, која је засиједала у Бањалуци - рекао је Касагић.

Он је навео да је парламент избацио ријеч демократска и остало је Република Српска.

- На сједници парламента у Бањалуци је коначно заокружен назив Република Српска и комплетна структура Устава Српске - истакао је Касагић.
Он сматра да Устав Српске не треба мијењати, јер иза њега стоје Русија и САД и сви потписници Дејтонског мировног споразума.

Према његовим ријечима, проблем у БиХ није њена структура, јер таквих примјера има десетак у свијету, већ несарадња политичара и покушај да се ревидира проценат који припада Српској тако што се сада присваја дио територије који је био на државном нивоу у вријеме бивше Југославије, односно пољопривредна добра.

Ђекановић: Учвршћена државност Српске

Посланик у првом сазиву Народне скупштине Републике Српске Недељко Ђекановић рекао је да је за српски народ западно од Дрине било важно усвајање Устава Српске 28. фебруара 1992. године јер је тим чином учвршћена њена државност.

- Историјски гледано, то је веома битна ствар и треба учинити све да се Српска, створена крвљу, сачува - рекао је Ђекановић Срни.
Он је навео да од 1992. године до данас није дошло до значајнијих промјена Устава Српске.

- Треба учинити све да се у овој фази, док се околности не промијене, Устав Српске сачува у овој форми, што гарантује српском народу велики степен аутономије и сигурности на овим просторима - нагласио је Ђекановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.