Здравко Мамић за “Глас Српске”: Не размишљам о повратку у Хрватску

Вељко Зељковић
Здравко Мамић за “Глас Српске”: Не размишљам о повратку у Хрватску

Умјесто да будем својеврсни узор и идол младима као успјешни спортски радник и визионар који је створио европски и моћни Динамо, у дијелу хрватске јавности сам прогањан као дивља свиња. На мене се пуца немилице и више једноставно не знам из којег правца ти меци долазе.

Каже ово на почетку интервјуа за “Глас Српске” бивши челник загребачког фудбалског клуба Динамо Здравко Мамић, који је посљедњих неколико седмица повео отворени медијски рат против, како је назвао, “правосудне мочваре и кривосуђа” у Хрватској. У наставку овог разговора Мамић је открио и да ли је ишта од новца за који се терети да је извукао из овог клуба завршило на његовим рачунима, колико је новца за вријеме његовог мандата ушло у овај клуб, шта се све крије иза хајке на њега, како је изгледао његов први одлазак у затвор Реметинац, али и како је доживио и проживио трогодишње избјеглиштво у БиХ, а након што га је суд у Осијеку осудио на шест и по година затвора.

ГЛАС: Недавно сте обећали да у Хрватској више ништа неће бити исто, на шта сте тачно мислили?

МАМИЋ: Из доказа које сам изнио у претходном периоду може се јасно и недвосмилено видјети колико су судије које су водиле судски поступак против мене и моје породице корумпиране, али и како је сам тај судски процес који се годинама води против мене био исконструисан.

ГЛАС: Осуђени сте на шест и по година затвора, јер сте наводно из Динама извукли око 15 милиона евра. Да ли је ишта од тога новца завршило на Вашим рачунима?

МАМИЋ: Наравно да није. Они су мени на терет ставили неовлашћено извлачење новца из Динама, а такво кривично дјело уопште не постоји. Државно тужилаштво ме не терети ни за једну куну евентуалног неплаћеног пореза, нити за прање новца. Ни Динамо ме не терети ни за једну пребијену пару. Скупштина клуба је аминовала све моје одлуке. Паметном је доста да види и схвати о чему се овдје ради. Одговорно тврдим, пред Богом и народом, да Динамо никада нисам оштетио. Напротив, у мом мандату је у клуб ушло око милијарду марака. Од тога је 90 одсто новца било из иностранства.

ГЛАС: Можете ли појаснити Ваш однос са судијама које сте прозвали због корупције и примања дарова?

МАМИЋ: Није било ниједног разлога да будем суђен, а ни пресуђен. Прво вас увале у невољу, а након тога пошаљу курира који вам онда понуди рјешење. Сада вас ја питам, како бисте се ви понашали у датим околностима. Не преостаје вам ништа друго него да прихватите њихово рекетирање. Они су одмах знали да ја нисам крив те да је све измонтирано, али су за ослобађајућу пресуду планирали узети огроман новац. Међутим, има неко ко вуче конце са стране и “управља” овим судијама. Та лица су заинтересована да ме стрпају у затвор. Судијама је речено - или ћете Мамића осудити или ћете ви ићи у затвор због корупције. Због тога је дошло и до једне такве накарадне измонтиране пресуде.

ГЛАС: Створили сте европски Динамо, а сад Вас, како кажете, прогањају као посљедњег криминалца. Коме сметате?

МАМИЋ: Кроз своју досадашњу пословну каријеру дугу 40 и више година углавном сам био у високом бизнису. Имао сам своја предузећа и правио зграде. Током тог периода запошљавао сам на хиљаде људи и никада никог нисам отпустио. Навешћу вам само један примјер, чистачица у Динаму има бруто плату од око 2.000 евра. Према томе, и то нешто говори. Наравно не могу, а да не споменем и све трофеје које је клуб освојио. Ако погледамо и европска такмичења, онда можете видјети како клуб више није само пролазни и случајни учесник. Имам јасан план до 2024. године, за када је планирана реформа европских клупских такмичења и стварање европске суперлиге шампиона. Желим да Динамо буде међу тих 30 суперклубова. А коме све сметам, па убрзо ће и то бити откривено.

ГЛАС: У Хрватској је отворена прича чији је Динамо, али и да ли би требало ићи са приватизацијом или не. Да ли је и то један од разлога што сте нашли на мети појединих људи?

МАМИЋ: (Смијех) Добро сте то примијетили. До сада није био ничији, па би сада требао да буде нечији. Смијешно и небулозно. Два су модела у оптицају, а која су већ примјењива у Европи. Прича која се сада отвара нема никакве везе. Упитао бих зашто нико не жели да отвори причу о једном клубу који је старији и од Динама. Ради се о НК Загреб. Ове клубове нико не спомиње, иако су некада били успјешни, како у Хрватској, тако и у Европи. Сви причају само о томе како би преузели нешто што је већ успјешно, профитабилно и већ уређено.

ГЛАС: Сличну судбину својевремено је доживио и директор Црвене звезде Драган Џајић. Он је том приликом рекао да му је све то тешко пало. Како Ви све ово проживљавате?

МАМИЋ: Човјек је саздан од неких елемента које до сада ни наука није објаснила. Мислим да је пресудна снага воље, разума и духа. С тим се борим против ове неправде и безочног лова на мене. Морам нагласити како се овдје не ради само о покушају моје елиминације из Динама, већ и физичкој ликвидацији. Подсјетио бих вас да је она била припремана приликом мог доласка у БиХ на годишњицу смрти оца. Тим људима ништа није свето и не презају ни од чега.

ГЛАС: Добар дио свог живота провели сте у спорту, с ким најчешће одржавате контакт те какве су њихове реакције на Ваш случај?

МАМИЋ: Имам безрезервну и отворену подршку. Чак ме фасцинира колика је та солидарност. То ме је позитивно изненадило, али и дало снаге да истрајем. Чак сам доживио више разумијевања од стране људи с којима се нисам толико дружио и којима ништа у животу нисам учинио.

ГЛАС: Велики број људи дао Вам је подршку и путем друштвених мрежа.

МАМИЋ: Не разумијем се ја баш нешто у све то, али то ми је један од канала путем којег се борим против накарадног правосудног система у Хрватској. И нисам само ја у питању. Ако будемо погнули главе, онда неће бити добро. У посљедњих седам дана дошао сам до броја од 120.000 пратилаца и нећу се смирити док све не истјерам на чистац.

ГЛАС: Постоји једна интересантна анегдота када сте били приведени у затвор Реметинац. Да ли је истина да сте тада покуповали све из кантине и подијелили затвореницима те да су Вам приликом изласка узвикивали: “Мамићу, царе”?

МАМИЋ: (Смијех) Истина је. Био сам два пута у притвору, једном 30, а други пут десет дана. Била је то права сензација за момке који су се тада налазили у Реметинцу. Када је дошао ред на моју шетњу у затворском кругу, са зидова су затвореници висили попут трешања. Лијепо су ме дочекали и поздравили те смо чак и отпјевали двије пјесме: “Не може нам нико ништа” и “Последњи боем”. Читав затвор се орио, а онда су истрчали стражари и све то прекинули. А што се тиче кантине и то је тачно, али су ми убрзо и то забранили, односно лимитирали износ који дневно могу потрошити.

ГЛАС: Да ли ћете након свега остати у спорту?

МАМИЋ: Био сам и остао савјетник у Динаму. Па не мисли ваљда неко да ћу ја сада тек тако дигнути руке од свега и клуба и повући се. Мозак ми увијек ради.

ГЛАС: Посљедње три године сте провели у БиХ. Како изгледа Ваш живот у, да га тако назовем, принудном избјеглиштву?

МАМИЋ: Као прво, овдје је 500 пута боље живјети. Први пут живим као човјек. У Загребу сам живио брзином свјетлости. Дневно сам знао имати и по 300 телефонских разговора и на десетине пословних сусрета дневно. Нисам знао ни када се једе, ни шта се једе. По доласку у БиХ сам поново пронашао себе. Свој унутрашњи мир. Иако је стандард пуно слабији него у Хрватској овдје сам нашао људе који се више смију, забављају и имају више љубави. Једино што ми смета јесте тај осјећај да ме стално прогањају и да ми је скучен простор, што се тиче путовања.

ГЛАС: Да ли и то што боравите у Међугорју има неку симболику?

МАМИЋ: Хм, можда и има. Морам признати да нисам до сада о томе размишљао. Али сада када ме питате.... Вјероватно је било логичније да дођем у Сарајево или у Бањалуку која је близу Хрватске. Како сам завршио у Међугорју? Не знам. Можда је то неко Божје провиђење. Што се мене тиче, не морам се никада вратити у Хрватску.

ГЛАС: Да ли Вас је пут икада доводио у Бањалуку и како су Вас ту дочекивали те како уопште објашњавате то што сте радо виђен гост на свим просторима бивше нам државе?

МАМИЋ: Био сам неколико пута. Чак сам једном приликом судије које су биле на мом предмету довео на ручак у ресторан “Мала станица”. То је један лијеп и отворен град. Предивни људи. Али гдје год да се појавим, људи се радују када ме виде. Та хемија се брзо направи и то је нешто што не могу објаснити, али ми представља велику духовну храну.

ГЛАС: Да ли сте југоносталгичар те шта вам највише недостаје из тог неког ранијег периода?

МАМИЋ: Толико дивних ствари је било у вријеме Југославије, али има и их данас. Мене нико не може увјерити да није боље живјети у миру и љубави него у сталним сукобима. Аутопут “Братства и јединства” направиле су вриједне руке младих људи са ових простора и то потпуно бесплатно, а данас то чине велике иностране компаније које извлаче профит из наших земаља. Све је то направљено да би биле опљачкане наше државе. Ако је то што ја причам о неким лијепим стварима из неке нам блиске прошлости разлог да ме неки тако зову, ја немам ништа против. Немам комплекс због тога.

ГЛАС: Да ли се кајете због неких ствари у животу те да можете нешто промијенити, шта би то било?

МАМИЋ: Не кајем се ни због чега. Испуњен сам и задовољан човјек. А ако бих нешто и мијењао у свом досадашњем животу онда... Па вјероватно бих се више дружио с обичним људима, више смијао и био опуштенији. Наравно и мање радио.

ГЛАС: Једном приликом сте рекли и да народи са ових простора неће имати будућност све док буду водили приче и полемике о усташама, партизанима, четницима...

МАМИЋ: То је губљење времена. То није прави пут. Откад је Бога и свијета вријеме је новац. Људи су сада истренирани да главињају, да се сударају и вријеђају. То је блокада мисли и памети. Људи се морају освијестити и кренути даље. Нас не хране ни усташе, ни партизани, а ни четници. И све те свађе су нам наметнуте од стране политичара и са стране, јер желе од нас направити робове који ће бити у сталној свађи. Они се играју са грађанима. Не можете рећи да Хрватска и БиХ нису међу најљепшим и најпотентнијим земљама у свијету. Али над нама се годинама спроводи један експеримент и стално нам се говори како смо глупи и неспособни те да нам треба протекторат и помоћ са стране.

Фитнес и молитва

ГЛАС: С обзиром на актуелну ситуацију у вези са короном како проводите вријеме?

МАМИЋ: Настојим поштовати све прописане епидемиолошке мјере. Устанем, доручкујем и након тога се бавим фитнесом. Послије тога чекам да супруга припреми ручак. Онда слиједи шетња и одлазак до цркве, гдје обавим молитву или неку врсту медитације. Гледам ТВ, читам књиге и дружим се добрим људима. Све то ми неизмјерно годи, а поготово у овим мојим годинама.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана