Владимир Ђукановић, српски вук с Волстрита: Сорош је берзански маг, али лош шахиста

Вељко Зељковић
Владимир Ђукановић, српски вук с Волстрита: Сорош је берзански маг, али лош шахиста

Владимир Ђукановић један је од ријетких људи с ових балканских простора који је успио направити успјешну пословну каријеру као брокер. Био је стипендиста “Опен Сосајатија”, а затим главни трговац у “Џеј-Пи Моргану” у Њујорку и “Џон Левин Јуропу” у Лондону, те партнер у инвестиционој фирми “Серсио капитал”. Због свега су га медији својевремено прозвали српским вуком с Волстрита.

У ексклузивном интервјуу за “Глас Српске” Ђукановић открива како је изгледао тај период његовог живота у “избјеглиштву”, како је успио да без неког посебног знања енглеског језика надмаши многе Американце на њиховој територији и постигне далеко више од онога због чега је дошао - студирања. Објаснио је и како је успио ући у свијет банкарске елите, како је касније изгледао тај рад у неким од највећих свјетских инвестиционих компанија, али и због чега је на крају одлучио да се врати у родну Србију те којих се то животних и пословних правила требају држати они који одлуче да крену његовим стопама.

- Када сам одлучио да одем у Сједињене Америчке Државе на студије, већ сам након две године схватио шта желим да радим и у ком правцу да идем. Имао сам јасан циљ. Било је доста одрицања у тим првим годинама, али када су се ствари посложиле било је много лакше, поготово јер сам увек имао став да ако нешто већ радим, на то максимално будем и фокусиран. То је најбитније, али наравно треба знати, шта и желиш од свог живота у глобалу. Док сам још студирао, сваког лета сам радио, нисам пландовао. Волонтирао сам и у појединим великим банкама. Људи су ме врло брзо упознали и нешто препознали, тако да сам већ током четврте године факултета почео добијати прве понуде из “ЏП Морган” и наравно да сам их касније прихватио. Тако је све кренуло -  каже Ђукановић, присјећајући се тих својих пословних почетака.  

ГЛАС: Када се говори о тим великим и моћним финансијским  компанијама, много је фаме. Како сте ви доживјели то елитно друштво с Волстрита?

ЂУКАНОВИЋ: Па у суштини нема ту неких великих разлика од рецимо вашег посла. Све су то људи од крви и меса, ниси никакви супермени или не знам шта већ. Постоје корпорацијска правила којих се морате придржавати. Поред тога, тамо се изузетно цени и поштује рад. Радило се много више, него рецимо у испоставама у Француској или Великој Британији. Тада је највећа казна била ако би вас послали у Париз на рад, јер су они били познати као велике ленчуге те би сав посао пао на ваша леђа.

И ја сам стварно много радио, не зато што је то од мене захтевано, јер сам хтео. Био сам амбициозан и то ми није сметало. Хтео сам да учим те да се даље усавршавам. Ако желите радити само од девет до пет, онда не очекујете нешто посебно. Спакујте се и назад за Европу.

ГЛАС: Један добар дио свог живота провели сте у друштву свјетске бизнис елите. Кога сте све упознали те ко је, и због чега, оставио највише утиска на вас?

ЂУКАНОВИЋ: Како сам био стипендиста “Опен Сосајатија”, имао сам прилике да врло добро упознам “озлоглашеног  Џорџа Сороша” (смијех). Он је само један обичан човек ком је успело да направи огроман новац. Сорош и данас гура паре тамо где се то њему свиђа. Неки сматрају да се ради о ђаволу, други анђелу. У суштини, како што сам већ рекао, он је обичан човек, који иако је берзански маг, није претерано добар шахиста.

Жао ми је што рецимо Ворена Бафета нисам лично упознао, јер га сматрам великим финансијским магом. Његов стил инвестирања може да примени сваки обичан човек. Као прво, потребно је стрпљење. Као друго, улажи мало, али стално.  

ГЛАС: Упознали сте много богатих и моћних људи, али како сам негдје прочитао највећи животни узор вам је ипак Борислав Пекић, зашто?

ЂУКАНОВИЋ: Новац је битна ставка, али никако не сме бити пресудна. Пекић је за мене био карактеран човек, који се није савијао ни пред комунизмом, ни пред парламентаризмом. Држао се својих принципа и писао о стварима које је желео. Није никоме угађао. Он је кроз свој живот, делима, увек стављао до знања шта мисли. Ту је наравно и његов изузетан интелект, али и скромност.

Због тога га и сматрам једном изузетном људском громадом. У сваком погледу. Он је и један од криваца, што се данас бавим писањем књига. Узмимо на пример Пикаса. Он је био изузетан сликар, али ђубре од човека. У односу на њега, Пекић је пре свега човек, па тек онда један од највећих српских писаца. И то су једини људи, таквог профила, којима се ја дивим.     

ГЛАС: Како је уопште изгледао тај период вашег живота у САД. Да ли је било нечега на шта никако нисте могли да се навикнете?

ЂУКАНОВИЋ: Породичног живот готово да и нема, а знамо ко у тој ситуацији највише трпи и испашта. Деца! И то је један од разлога што тамо нисам засновао породицу и што сам се вратио у Србију. То је код нас далеко боље.    

ГЛАС: Да ли жалите за нечим, односно да можете точак живота некако вратити уназад, због чега би то било?

ЂУКАНОВИЋ: То је увек питање од милион долара, које себи сваки нормалан човек понекад постави. Па можда неке промашене инвестиције, али и оне се касније покрију неким успешним пословима, тако да неких претераних “жалова” за пропуштеним у животу немам баш.

Али ако би морао нешто издвојити јесте то што сам својевремено пропустио прилику да одем радити у Хонгконг. Имао сам понуду, али сам је одбио. Хонгконг је у то време био центар света, град у ком су се ствари рађале и дешавале, тако да они који су тада тамо отишли направили су озбиљан новац и пословни успех. 

ГЛАС: Која је данас ваша животна и пословна филозофија?

ЂУКАНОВИЋ: Прва и основна ствар је лојалност. Како у послу, тако и животу. Све остало је секундарно, споредно. Имам поштовање само према оним људима који су ми лојални. Можеш бити паметан, леп и богат, али џаба ти ако ниси лојалан. Тако се и ја постављам према животу, породици, пријатељима, пословним партнерима.

ГЛАС: Једном приликом сте рекли, како је упорност битна, али и да треба, да вас цитирам, ринтати док си млад?

ЂУКАНОВИЋ: Да, управо тако. Треба радити док си млад, нећеш кад колена почну да клецају.

ГЛАС: Како гледате на све ово што се данас дешава око крахова појединих банака? Има ли краја или су на хоризонту црни облаци који са собом носу већу олују?

ЂУКАНОВИЋ: Тешка су времена и сигурно је да ће бити још ломова, све док траје конфликт у Украјини, али и инфлација. Времена која су пред нама биће изузетно економски тешка, посебно за обичне људе. Мислим да је највећи проблем - колико кошта хлеб, гориво или килограм меса. Или рецимо свеска или торба за школу. И људе које то највише брине наћи ће на највећом удару. Богати из целе приче неће изаћи оштећени. Некима све ово и одговара. Да се вратим на ваше питање, ова инфлација је попут канцера унутар економског и финансијског система. Не кажу џаба економија без инфлације хиљаду проблема, а економија са инфлацијом само један. И ове банке које су се у последње време нашле у проблему, неће бити једине.

ГЛАС: Зашто тако мислите?

ЂУКАНОВИЋ: Према неким проценама чак 180 америчких банака је под ознаком - великог ризика, јер у свом портфолиу имају гомилу безвредног “ђубрета”, обвезница које не вреде готово ништа. Мишљења сам да ће због тога бар још десетак банака “отићи под лед”, јер док год је ту инфлација, овако висока, вредност њиховог капитала ће падати.

Људи то онда нањуше и повлаче свој капитал. И тада буде “гејм овер”. Ово је глобални проблем за који тренутно нема решења ни на видику. Мислим да велики светски лидери нису на нивоу свог задатка. Кад погледамо ко су, то је гомила слабих карактера.      

ГЛАС: Да ли је ово вријеме када треба чувати новац или је добро вријеме за улагање?

ЂУКАНОВИЋ: У данашње време, прво и основно питање које свако треба да постави јесте -  како сачувати радно место. Што се тиче новца, не постоји нека магична формула. Можда је најбоље улагати у вештачку интелигенцију. То је будућност. Мислим да ће та грана индустрије у наредних седам-осам година расти од 35 до 40 одсто. Али пошто код нас људи још увек мало знају о инвестирању на берзама, они се радије одлучују на куповину некретнина.

ГЛАС: Колико је то исправно?

ЂУКАНОВИЋ: То можда може бити добра инвестиција, али само ако се рецимо неки купљени стан рента за одређени новац. У том случају та рента би требало да вам омогући да вам се новац врати за десетак година. Уколико ће то бити за 50, онда је то бацање пара.

ГЛАС: Како се опуштате? Који вам је вентил?

ЂУКАНОВИЋ: То су кафана и голф. Кафана, наравно, на првом месту.

Вјештачка интелигенција

ГЛАС: Чим се данас бавите?

ЂУКАНОВИЋ: Посветио сам се писању, које ме баш испуњава. То је тренутно моја највећа преокупација. Наравно ту је и финансијско саветовање, али које је онако спорадично. Када сам кренуо са писањем, људи с стране су ме убеђивали да нико у Србији не чита књиге, поготово не о ономе што сам ја планирао писати. Да су нам деца лоша, оваква и онаква... Али, преварили су се. Испаде да су ти који су ми то говорили лоши, а деца добра.  

ГЛАС: Ако сам добро схватио, написали сте књигу? 

ЂУКАНОВИЋ: Написао сам књигу која се зове “Блистање”, а која говори о вештачкој интелигенцији. Она је доживела велик успех међу читалачком публиком у Србији. Први тираж је већ распродан, а у плану ми је и посета Бањалуци, како би и тамошњој јавности представио своју књигу.

Ради се о роману који говори о филозофским и друштвено-економским аспектима вештачке интелигенције, односно да ли ће она од наших живота направити рај или пакао? Да ли смо створили анђела или ђавола?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана