Вјекослав Вуковић, предсједник Спољнотрговинске коморе БиХ: Штету од короне сабираћемо и 2021. године
Економија БиХ, која је годинама суочена с проблемима, сада се налази пред новим изазовом који се огледа у успорености привреде и већ видљивим забрињавајућим посљедицама због пада активности и масовног губитка радних мјеста, каже у интервјуу за “Глас Српске” предсједник Спољнотрговинске коморе БиХ Вјекослав Вуковић.
- Шанса за домаћу привреду заиста постоји ако схватимо да нам економија треба бити испред свега и кренемо у растерећење привреде и побољшање пословног амбијента, које би требало резултирати побољшањем економске и социјалне слике - нагласио је Вуковић.
ГЛАС: Колику штету је пандемија вируса корона нанијела привреди у БиХ?
ВУКОВИЋ: Штета која је нанесена привреди БиХ могла би се окарактерисати као нешто што бисмо могли нивелирати до 2022. године. Већ нанесена штета се огледа у смањеном извозу, многе фирме су изгубиле партнере јер испоруке нису настављене.
ГЛАС: Које дјелатности су претрпјеле највећу штету?
ВУКОВИЋ: Борба против невидљивог вируса знатно је промијенила све животне активности, друштвене односе, економске процесе, новчане токове, планирање будућности, па су самим тим и сви сектори погођени насталом ситуацијом. Свијетла тачка је агроиндустрија, којој БиХ треба да посвети више пажње у будућности. Услужни сектор, туризам и индустрија наслоњена на ауто-индустрију сносе највеће посљедице због неизвјесне будућности и непредвидивог времена опоравка.
ГЛАС: Што је власт могла да уради, а није, како би штета по привреду била мања?
ВУКОВИЋ: Наши привредници су ти који треба да оцијене мјере које је држава преузела с циљем ублажавања економских посљедица, као и то да ли је адекватно реаговала на актуелну ситуацију. Неке од мјера су преузете вјероватно касно и недовољно добро. Морамо помоћи послодавцима да сачувају радна мјеста. Једини прави пут је предузимање мјера од стране влада и с тим се већ почело. Мораћемо ускоро донијети и дугорочне мјере. Ствари су компликоване. Цијели свијет је погођен пандемијом. Морамо бити спремни на то да ће ово све трајати, али морамо бити спремни и да предузимамо мјере да смањимо посљедице, које је већ сада врло тешко зауставити. Дефинитивно можемо већ сада предузети мјере које ће довести до бржег економског опоравка. Главни спољни ризик за БиХ је спор економски раст у ЕУ и политичке тензије у региону, а унутрашњи отежано спровођење усвојеног друштвено-економског програма, посебно у областима инфраструктуре, енергетике и транспорта.
ГЛАС: Које мјере би требало спровести у идућем периоду да би се колико-толико ојачала домаћа привреда?
ВУКОВИЋ: Неопходна је прије свега политичка стабилност. Позитивно пословно окружење мора бити на првом мјесту. Треба инсистирати и на једнаком третману домаћих и страних инвеститора. Пакети фискалних мјера, оба ентитета, које су усвојене имају за циљ помоћ реалном сектору и становништву. Овакве мјере, с друге стране, за посљедицу имају раст јавног дуга. Међутим, ове мјере су краткорочног карактера и размјере настајуће кризе неће бити могуће ријешити тим мјерама, нити средствима помоћи Европске уније и Међународног монетарног фонда (ММФ), већ искључиво растом потрошње и стварањем нове вриједности. Надлежне институције треба да буду спремне да помогну појединцима да нађу посао, олакшају приступ кредитима, те осигурају подршку предузећима да обнове своје пословање. БиХ ће се наћи у изузетним тешкоћама због пада јавних финансија. Пад производње и потрошње водиће смањењу ПДВ-а, акциза и путарина, а гашење радних мјеста смањиваће обим доприноса за ПИО и здравство. Буџети ће морати преузети већи дио исплата пензија од планираних у 2020. години. Током пандемије прехрамбени сектор нам је показао да имамо потенцијала и да је наш однос према овом сектору лош. Пажњу треба посветити фармацеутској и индустрији намјештаја и текстила, као и туризму, те ИКТ индустрији. Добра прилика је и у електроенергетском сектору.
Опоравак
ГЛАС: Колико ће бити потребно привреди БиХ да се опорави од тих посљедица?
ВУКОВИЋ: БиХ, као извозно оријентисана и увозно зависна земља, нема систем који би је заштитио од спољних утицаја, због чега је и тешко прогнозирати оправак тржишта БиХ без анализе на глобалној економској сцени. Ако не би било другог таласа пандемије и границе остану отворене, БиХ би већ идуће године могла очекивати благи опоравак.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
