Василис Фускас: Српска има потенцијал за велике пројекте

Мирна Пијетловић
Василис Фускас: Српска има потенцијал за велике пројекте

Пројекат и његова открића направиће разлику и предузетнику и раднику и вршићемо притисак на владе из регије да уведу наша реформистичка открића. Ова регија као цјелина има потенцијал и ресурсе, поготово људске ресурсе, да буде ефикаснија од већине европских земаља.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" Василис Фускас, професор међународне политике и економије на Универзитету у Источном Лондону и сарадник у Министарству науке и технологије Републике Српске, а поводом потписивања приступа БиХ пројекту "Хоризонт 2020".

- Циљ пројекта је предлагање комплетне реформе у вези са осом државно-економско-друштвено-међународних односа, чији су фокус све државе бивше Југославије осим Словеније и Хрватске, са додатком Албаније - појаснио је Фускас и додао да је рок за пријаву 28. мај 2015.

* ГЛАС: Како је почела Ваша сарадња као професора Универзитета у Источном Лондону са научном заједницом у Републици Српској?

ФУСКАС: Радим на проблемима везаним за Балкан и Блиски исток још од касних осамдесетих година прошлог вијека. Међународно издање "Журнал балканских и блискоисточних студија" не би могло бити остварено без интелектуалне подршке са ове регије. Тиме сам развио јаку кооперацију са актерима цивилног друштва који живе на овим просторима. Такође сам развио веома посебне форме сарадње преко Универзитета у Бањалуци на различитим REDETE конференцијама које се још од 2011. одржавају у Бањалуци под окриљем Економског факултета. Био сам почаствован тиме што ме министар науке и технологије Републике Српске позвао да блиско сарађујем с њим и његовим искусним кадром.

* ГЛАС: "Алтернативе спречавања конфликата" назив је пројекта вриједног 2,5 милиона евра којим ће конзорцијум институција из 12 земаља конкурисати у оквиру програма Европске уније "Хоризонт 2020". Реците нам нешто више о том пројекту.

ФУСКАС: Наслов који сте навели је привремен иако се кључни састојци, структура и особине пројекта неће мијењати. Већ су једном консолидовани око тема "развој", "иновације" и "управљање", које су уједно и три огромна изазова за западни Балкан и пројекат их види како кроз контекст новог геополитичког, геоекономског и безбједносног окружења извиру из кризе еврозоне и недавне кризе у Украјини и широј зони Дунава/Црног мора. Другим ријечима, циљ пројекта је предлагање комплетне реформе у вези са осом државно-економско-друштвено-међународних односа, чији су фокус све државе бивше Југославије осим Словеније и Хрватске, са додатком Албаније. Све државе и сусједне државе имаће користи од открића током пројекта. То је тежак задатак, али имамо институционални капацитет и средства за успјешно испуњавање тог задатка, и то на професионалном нивоу.

* ГЛАС: Које земље, односно институције учествују у писању пројекта и до када је рок за апликацију?

ФУСКАС: Наша филозофија је да укључимо што више учесника/партнера из регије. Није добро да неколицина западњачких институција води пројекат о Балкану и говори становницима регије шта да раде да постигну западне стандарде. То је рецепт за релативни, ако не и потпуни неуспјех. То је већ испробано у прошлости и резултирало неуспјехом, и то не само на Балкану, него и у другим дијеловима свијета, посебно на Блиском истоку и у централној Азији. Зато желимо што више регионалних партнера да бисмо могли научно и методолошки анализирати праве проблеме с којима су суочене државе и друштво западног Балкана. То локално знање ће се онда, такорећи, "спојити" са европским искуством које имају европски партнери, било оно негативно или позитивно, да би довело до оптималног научног резултата. Битно нам је још то да разумијемо како академици и они заинтересовани за овај пројекат са ове регије гледају на процес евроинтеграције и обрнуто: како европски академици и законодавци гледају на интеграцију ове регије у ЕУ. Не могу да наведем све партнере, али смо веома срећни што уз себе имамо неке од најистакнутијих институција из регије, а ту се, између осталих, налазе универзитети из Београда, Подгорице и Бањалуке, Институт економије из Загреба, Риинвест институт са Косова и Центар европске политике из Македоније. Невладине организације су такође наши партнери. Лондонски Краљевски колеџ, као и УЕЛ из Велике Британије, Егејски и Пантеонски универзитет из Грчке, као и партнери из Аустрије и Италије су међу европским члановима конзорцијума.

* ГЛАС: Какву ће добит, осим материјалне, имати истраживачи, научноистраживачка заједница и Република Српска ако пројекат буде прихваћен?

ФУСКАС: Корист је огромна и свака је дата у кратким цртама у пројекту. Укратко, рекао бих да се кључна корист налази у пољу
интернационализације, кроз четири године дуге активности учесника пројекта, јер ће се неке од радионица и радова на терену одржати у Републици Српској. Због тога пројекат није само академски. То је примијењено истраживање чији је циљ остављање трага. Остављање трага значи да ће наши проналасци имати емпиријску улогу у пољу технолошке иновације, модела политичког и финансијског управљања, регионалне трговине и кооперације, и што је још важније, запослења. Желимо да направимо видљиву разлику у животу становника. Нисам срећан када дођем у Бањалуку и чујем од запослених људи да један мјесец раде за 620 КМ, а други за 480 КМ, просто због чињенице да неки од производа које они продају, они скупљи, нису продати. Ово је чест случај у сектору продаје. Ова врста политике компанија сама себе побија: како просјечна куповна моћ људи може бити повећана ако одржавате плате нискима и када их произвољно снижавате сваког мјесеца у зависности од ваше продаје? На крају нећете моћи ништа да продате зато што нико неће бити способан ишта да купи: непостојање плата је једнако непостојању потрошње! Желим да дођем у Бањалуку и да никога не затекнем без посла и да примају такве средњовјековне плате. С друге стране, морамо се суочити са проблемима профитабилности на нивоу фирми/предузећа. Фирме имају своје разлоге за држање плата тако нискима. Овај пројекат ће пружити одговоре и на нивоу набавке и на нивоу потражње.

* ГЛАС: Пошто је буџет "Хоризонта 2020" позамашан, имате ли савјет за истраживаче из Републике Српске на који начин да добију што већи дио колача?

ФУСКАС: Када су питали Тонија Блера да наведе три приоритета надолазеће Лабуристичке владе ’90-их година, поновио је три пута: "Образовање, образовање, образовање". Ја бих поновио три пута: "Интернационализација, интернационализација, интернационализација". Влада Републике Српске и њени истраживачи, како у Влади тако и на универзитетима, имају огроман потенцијал који једино може бити материјализован кроз међународну сарадњу и излагање (учешће у међународним пројектима, размјена академског особља, регионална сарадња и академска покретљивост, више учења на енглеском језику, поготово на постдипломским студијама, итд). Тако ће "највећа кришка колача" доћи. Неће пасти с неба као поклон; морате напорно радити за то у веома конкурентној међународној околини. То је сурова реалност.
* ГЛАС: Који су, по Вама, највећи проблеми земаља овог региона које су у процесу приступања ЕУ и како ће овај пројекат помоћи у рјешавању тих проблема?

ФУСКАС: Прво бих направио важну квалификацију прије него што одговорим на ваше питање. Проблеми са којима се сусрећу земље региона нису јединствени само у овој регији. Француска, Јапан, САД, Бјелорусија и Гана, насумично бирам земље, имају сличне проблеме. Чак и у Македонији, гдје постоји ендемски сукоб између словенских Македонаца и етничких Албанаца, тврдио бих да није много горе од конфликта између Баска и
Шпанаца у Шпанији, да не спомињем Каталонце. Биће прављен референдум у Шкотској, јер Шкоти желе да имају своју независну државу. Корупције има свуда у САД, у Јапану, у Француској… Проблеми са којима се Балканци сусрећу могу се наћи свуда по Европи и свијету. Једино су степен тих проблема и степен економског развоја другачији, степен који има везе са квалитетом институција и капацитетом поменутих земаља, тј. њихова способност да разријеше и упију конфликт и негативне појаве, као што је корупција. С обзиром на њихову величину (етничку и религијску), конфликти и чудна артикулација између владе и друштвених фактора који су резултат ових конфликта, земље западног Балкана слабо функционишу на пољима економске вриједности и модерне инфраструктуре, отварања нових запослења, технолошких иновација и добрих (квалитетних) институција. Скоро сви проблеми регије потичу од ових генералних проблема који, понављам, нису јединствени. Гледајте, на примјер, на пољу друштвене и политичке економије, шта се догађа у Грчкој, чланици ЕУ још од 1981, да не говоримо Португалији, Ирској и Шпанији, чак и Италији. Такође треба нагласити да неки од проблема нису на Балкану, већ у Европској унији. Чињеница да ЕУ још није успјела да постане федерална држава није кривица Босне. Ипак, и упркос свим овим недостацима, и у региону и у ЕУ, ако се земље западног Балкана суоче са овим изазовима
успјешно и побољшају полису финансирања пројекта, онда би оне имале шансу да функционишу много боље од многих земаља који су већ у ЕУ.

Међународна сарадња

* ГЛАС: Колико је битан значај и могућност регионалне кооперације земаља у овом пројекту? Шта предлажете у смислу обостране, тј. сарадње између влада?

ФУСКАС: Од огромног је значаја. Снага долази од јединства, не подјеле. Све владе регије морају склонити са стране своје несугласице и сарађивати на економском и друштвеном развоју, технолошком развоју и инфраструктурним пројектима, унутрашњој и спољној трговини и, још важније, размјењивати информације и знања једни са другима и са ЕУ о добром и квалитетном руководству. Молимо вас, одбаците национализам, јер не можете ни да замислите колико је штетан. Такође, реформа јавне администрације је јако важна: између осталог, наш пројекат се бави проблемом е-влада и е-партиципације. Ово ће ријешити многе проблеме не само између грађана и влада, већ и између самих влада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана