Умјетница Јелена Топић за “Глас Српске”: Најтеже је бити искрен према самом себи

Казала је ово у разговору за “Глас Српске” умјетница Јелена Топић говорећи о свом пројекту “Гурање под тепих”, који је започела у Приједору и наставила у још неколико градова. Поменути пројекат подразумијева постављање тепиха на јавни простор, након чега сви заинтересовани свој проблем или нешто што их мучи могу да запишу и гурну под тепих. Након тога предвиђене су још двије фазе. Топићева је позната по перформансу “Гласно ћутање”, који је прије неколико година привукао пажњу јавности, те по документарном филму “Ракиола вера”.

- Могуће је да ћемо припремити колективно клофање тепиха. Оно што заборавим рећи кад ме питају, јесте такође дио рада, а то је да ћу проблеме који оставе најснажнији утисак на мене уткати вуницом на тепих - додала је Топићева.

ГЛАС: Зашто мислите да стално гурамо проблеме под тепих? Зашто је тако тешко бити отворен, бити искрен, бар према себи и најближима, а лакше ћутати? Мислите ли да смо углавном и навикли да ћутимо?

ТОПИЋ: У раду “Гурање под тепих” ради се о потискивању, о менталном гурању болних садржаја “под тепих”. Најбоље би било када бисмо отворено причали о својим осјећањима, али то се углавном само дешава у кругу најближих или на психотерапији (ако и ту). Постоји такође страх од отворености, гдје ризикујемо одбацивање и осуду од других људи. Најтеже је бити искрен према самом себи, за то је потребно самопосматрање тј. способност интроспекције и доза самокритичности. А код ћутања увелико је присутна трансгенерацијски научена беспомоћност, гдје носимо увјерење да, и ако проговоримо, то апсолутно не мијења ствари. Када човјек открије самом себи ко је, онда може да одлучи који дио себе, када и коме приказати.

ГЛАС: Мислите ли да смо се сада, у животу с пандемијом, можда још више завукли у љуштуре и да ће бити још више тог гурања под тепих, скривања испод маски?

ТОПИЋ: Оно што ја знам јесте да у великим кризама, као у овој са пандемијом у којој се друштво налази, долази до јаких унутрашњих конфликата, ломова, пуцања због несналажења са свим садржајима који долазе споља. Унутрашње рјешавање тензије потребно је почети рјешавати разговором, са собом или са другим блиским људима. Иако корона ситуација на прву изгледа као огроман и страшан проблем, она је истовремено изазов и прилика која може да се искористи да човјек превазиђе своје слабости и ограничења.

ГЛАС: Можемо ли баш увијек да се поистовијетимо с туђим мукама? Како мислите да један умјетнички перформанс може мало да раздрма појединце и утиче на свијест о другима, у ствари?

ТОПИЋ: Познато је да је емпатија способност да живот посматрамо из перспективе неког другог, а све с циљем разумијевања шта та друга особа осјећа. Прихватањем емпатије код себе, почела сам емпатију да носим као дивну унутрашњу вриједност, а не као слабост. “Гурање под тепих” је вид умјетничког изражавања у виду комуникацијске терапије, не само у односу према другима него и са самим собом, при чему се руше блокаде које проузрокују психичку неравнотежу. Ако ништа друго, овај рад ће, надам се, понукати људе да се запитају о процесима који се унутар њих дешавају. Моја жеља је и да појединац кроз овај рад увиди да сви имамо проблеме и унутрашње ратове и да нико није сам у својим мукама.

ГЛАС: Као умјетник, шта бисте рекли да је највећи циљ приликом дијељена умјетности са другима? Који је, према Вашем мишљењу, уопште циљ умјетничког дјеловања?

ТОПИЋ: По мени, циљ умјетничког дјеловања била би могућност унутрашње и спољне комуникације, а који би помоћу унутрашњег дијалога могао довести до трансформације, и особе која је изложена умјетности и умјетника/це. Али највиши циљ не би био ни лична трансформација умјетника, нити контемплација, посматрање и учествовање појединца, већ циљ умјетности би био да служи попут водича свијести и да обезбиједи приступ једној вишој стварности од нас самих и природе.

ГЛАС: Како умјетност да преживи након што скинемо маске кад је већ и раније једва дисала?

ТОПИЋ: Не дам рећи да умјетност неће преживјети. Умјетност је жива и живи, само је потребно вратити фокус на њу.

ГЛАС: Бавите се и режијом. Радите ли нешто на том пољу?

ТОПИЋ: Сем режије свог живота, не режирам тренутно ништа, мада ми се јавила жеља да поново режирам позоришну представу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.