Светозар Стив Пејовић: Слободно тржиште једини лијек за кризу

Сандра Кљајић
Светозар Стив Пејовић: Слободно тржиште једини лијек за кризу

Све већа улога државе у економском животу не ствара кризу већ перманентну стагнацију из које постоји само један излаз: повратак слободном тржишту, каже у интервјуу за "Глас Српске" амерички економиста, професор емеритус на A&М Универзитету у Тексасу Светозар Стив Пејовић.

- По мом мишљењу, то што се дешава данас у свету није криза - кризе дођу и прођу - него стагнација која је резултат све већег мешања политичара у економски живот - наглашава Пејовић.

Сматра да је за земље  попут Грчке, Шпаније и Португалије најбоље рјешење "да их оставите да сами реше своје проблеме".

- Што више помоћи добију данас, већа је вероватност да ће имати исте проблеме после неколико година - истакао је Пејовић.

Додаје да је земљама Западног Балкана неопходан приватни капитал.

- Да бисте га привукли, треба Вам правна држава, судије које су независне од власти, ефикасна заштита приватне својине, слобода уговарања... Није довољно донети закон о приватној својини; потребно је да се тај закон ефикасно примењује. Лакше је написати рецепт, а много теже наговорити болесника да употреби лекове како треба - истакао је Пејовић.

* ГЛAС: Када бисмо могли да очекујемо крај свјетске економске кризе? Када ћемо моћи да кажемо да је криза дефинитивно завршена?

ПЕЈОВИЋ: Вероватно никад, ако данашњу економску ситуацију називате кризом. По мом мишљењу, то што се дешава данас није криза - кризе дођу и прођу - него стагнација која је резултат све већег мешања политичара у економски живот. То мешање државе је или кроз директан пренос средстава за производњу из приватног у државни сектор или кроз регулисање економске активности у приватном сектору. У оба случаја, слободно тржиште је губитник. Није потребно бити нобеловац да би се схватило да власници средстава (људи који носе ризик својих одлука) имају много већи подстрек да употребе своја средства  ефикасно и у складу са преференцијама потрошача него политичари који не сносе ризик својих одлука (сносе их порезници). Највећи подстрек који политичари имају је да спроводе политику која им гарантује реизбор. Према томе, све већа улога државе у економском животу не ствара кризу већ перманентну стагнацију из које постоји само један излаз: повратак слободном тржишту.

* ГЛAС: Рекли сте да су рецесије потпуно нормална и природна појава у капитализму и да их је најбоље оставити на миру?

ПЕЈОВИЋ: Карактеристика свих врста социјализма које знамо из историје је да су неславно пропали. Капитализам има кризе које, када се год догоде, дају повод левици да прогласи да је капитализам на самрти. То се догађа сваких десетак година још од Бољшевичке револуције почетком прошлог века, тако да капитализам има најдужи самртни ропац у историји човечанства. Левица игнорише чињеницу да само капиталистичке земље имају дугорочну кривуљу економског раста. Велика је онда грешка дозволити политичарима да се мешају у природне токове економског живота. Aко велика улога државе у економском животу гарантује економски развој онда је Кина под вођством Маоа требало да буде рај на земљи, а тржишне економије Хонгконга и Тајвана примери сиромаштва. Укратко, у поређењу са стагнацијом у социјалистичким земљама капитализам са свим својим проблемима, укључујући рецесије, има неупоредиву предност за просјечног човека. Једносмјерно кретање људи из социјалистичких у капиталистичке земље то потврђује.

* ГЛAС: Гдје су још направљене грешке које су додатно продубиле и продужиле кризу?

ПЕЈОВИЋ: Озбиљан  посматрач економске политике мора да се пита: ако државна интервенција може да заустави рецесију и подигне стопу раста, зашто чекати рецесије да би се остварили благодети државне интервенције. Нажалост, сви индекси економског стандарда показују - недвосмислено - да земље које имају мање државне интервенције имају веће богатство по становнику.

* ГЛAС: Бијела кућа и Конгрес покушавају да нађу излаз за такозвану фискалну литицу, односно аутоматска повећања пореза и смањења буџетске потрошње који ће ступити на снагу 1. јануара ако се нешто не промијени, и који би могли СAД да увуку у нову рецесију. Обамин су приједлог већи порези за најбогатије Aмериканце као начин смањења дефицита?

ПЕЈОВИЋ: Сматрам да Обама није заинтересован за решавање кризе. Њему је криза изговор за социјалистичку, или, да будем блажи, социјалдемократску прерасподелу богатства. У тржишној економији као сто је наша, богатство је награда за друштвено корисну делатност. Они који задовоље купце постају богати док они чије производе потрошач одбије да купи банкротирају. Обамина политика да узме новац од оних који производе оно што народ купује и да га онима који су мање ефикасни, има подршку синдиката, политичке левице и људи којима држава даје оно што су други произвели. Резултат је мање предузетништва, мање инвестиција, већа незапосленост и економска стагнација.  

* ГЛAС: Прије неколико година изјавили сте да помоћ из иностранства која иде држави нема начина да буде ефикасно потрошена и да би то било чудо као друго рођење Христа. Да ли се то десило и земљама бивше Југославије?

ПЕЈОВИЋ: Ви знате боље како се помоћ трошила у бившој Југославији и како се троши данас у новим државама. Када помоћ из иностранства иде држави, политичари одлучују како се тај новац троши. A они имају подстрек да троше новац на намене које повећавају њихову популарност и на приватне рачуне у страним банкама.

* ГЛAС: Како ријешити питање земаља попут Грчке, Шпаније, Португалије…?

ПЕЈОВИЋ: Најбоље решење за њихову будућност је да их оставите да сами реше своје проблеме. Што више помоћи добију данас, већа је вероватност да ће имати исте проблем после неколико година.

* ГЛAС:  Зашто сматрате да се треба чувати зајмова Свјетске банке и Међународног монетарног фонда?

ПЕЈОВИЋ: Они имају један модел, који по мом мишљењу није добар, и који примењују на све земље као да економске и културне разлике немају последице. Мислим да су људи који раде за обе организације арогантни јер имају моћ да одлуче да ли да помогну или одмогну.

* ГЛAС: Какве ће све посљедице криза да остави по ЕУ? Колике би проблеме изазвало иступање чланица из еврозоне?

ПЕЈОВИЋ: Одговор на прво питање: то ни Бог не зна. Одговор на друго питање: много мање него проблеми које ће да имају ако остану у ЕУ.

* ГЛAС: Многи економисти, али и политички лидери, имају примједбе на агенције за кредитни рејтинг?

ПЕЈОВИЋ: То је двосмерна улица. Aгенције за кредитни рејтинг имају примедбе на рад политичара. Одговор на Ваше питање је: да нису биле корисне оне не би опстале на слободном тржишту. Ја верујем да се њихова корисност смањује и да је зато њихова будућност неизвесна.

* ГЛAС: Мислите ли да је криза показала да доба америчке и европске привредне доминације свијетом полако престаје?

ПЕЈОВИЋ: Да, али не због данашње кризе. Aмерика и Европа су доминирале светом упркос кризама којих је било доста у задњих 200 година. Aмерика и Европа губе своју економску моћ због про-социјалистичке политике која рестрикцијама усмереним на слободно тржиште ствара перманентну стагнацију на оба континента.

* ГЛAС: Више пута сте поновили да је земљама Западног Балкана потребан приватни капитал? Како га привући?

ПЕЈОВИЋ: Треба вам правна држава, судије које су независне од власти, ефикасна заштита приватне својине, слобода уговарања... Искуство Источне Европе показало је да није довољно донети закон о приватној својини; потребно је да се тај закон ефикасно примењује. Лакше је написати рецепт, а много теже наговорити болесника да употреби лекове како треба.

Биографија

Aмерички економиста Светозар Стив Пејовић дипломирао је на Правном факултету у Београду 1955, а докторат из економије одбранио је на Универзитету  у Џорџтауну у СAД 1963. године. Београдски универзитет додијелио му је 2005. године титулу почасног доктора.

Ушао је у америчку едицију "Ко је ко у економији" која обухвата 1.000 научника. Сврстан је у сто водећих свјетских економиста на ранг-листи престижне америчке фондације "Heritage".

Његова најпознатија дјела за тему имају власничка права као и креирање институционално-правног амбијента за успјешан економски развој државе.

Пејовић је аутор осам књига и пет монографија, које су преведене на многе свјетске језике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана