Станко Станић, ректор Универзитета у Бањалуци: Инжињери електротехнке најлакше до посла

Драгана Келеч
Станко Станић, ректор Универзитета у Бањалуци: Инжињери електротехнке најлакше до посла
Станко Станић, ректор Универзитета у Бањалуци: Инжињери електротехнке најлакше до посла

Нема дилеме да омладина још може веома брзо наћи посао ако заврши техничке науке, а међу њима је најлакше до посла доћи са дипломом електроинжењера, због чега треба да се уписују на те студије.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" ректор Универзитета у Бањалуци Станко Станић.

- Посао брзо проналазе и инжењери машинства, а може се очекивати и да ће грађевинска индустрија изаћи из кризе, како би се брже запошљавали инжењери геодезије и грађевинарства - истакао је Станић и додао да су на тржишту потребни и они који завршавају математику и физику.

* ГЛАС: Актуелна је уписна политика на факултетима. Када се може очекивати да ће бити објављен конкурс за упис студената у нову академску годину?

СТАНИЋ: Конкурс се припрема и ове седмице имамо заједнички састанак са колегама из Универзитета у Источном Сарајеву, с обзиром на то да објављујемо заједнички конкурс за упис бруцоша. Очекујемо да би он требало да изађе већ идуће седмици, а у јулу би требало да буду одржани квалификациони испити. Влада РС је донијела одлуку да се на Универзитету у Бањалуци упише 3.461 студент на 16 факултета, од којих је на буџету 1.252, самофинансирајућих 1.687, страних држављана 171 и 327 ванредних студената. То је отприлике исти број за који смо и лани тражили одобрење за упис и тада смо уписали највише студената до сада.

* ГЛАС: Ове године на појединим студијским програмима на јавним факултетима требало би да буде уписан мањи број студената како би се спријечио суфицит. Како то коментаришете и да ли би исто требало да учине и приватни факултети?

СТАНИЋ: Влада Српске је донијела одуку да буде смањен број студената који ће се уписати на правним, економским, учитељским студијима и факултетима физичког васпитања и спорта. То је био један од елемената усклађивања са потребама на тржишту рада, с обзиром на то да у овим областима постоји суфицит и да многи који заврше те студије морају дуго чекати на посао. Са нашег Универзитета увијек је било инсистирања да Влада мора водити рачуна о упису и квотама уписа, како на државним, тако и на приватним факултетима, просто из разлога јер она мора водити одговарајућу политику запошљавања омладине без обзира на то са ког факултета они долазе. Ако се ограничава број студената који се уписују на државним факултетима на одређеним студијским програмима, по истом принципу то мора бити и на приватним факултетима.

* ГЛАС: Ако се узме у обзир број незапослених и број свршених студената, која су то и даље дефицитарна занимања и како афирмисати младе да их уписују?

СТАНИЋ: Чињеница је да у посљедњих пет-шест година Министарство просвјете и културе РС заједно са јавним универзитетима чини све напоре да се уписна политика креира водећи рачуна о потребама тржишта рада за одређена занимања. Чињеница је и да је веома тешко водити ту политику усклађивања из простог разлога због стања у привреди и на тржишту рада, којег условно и нема, па се и поставља питање - која су то занимања дефицитарна. То је тежак и сложен однос, али не само код нас, већ и у ширем окружењу. Прије пет-шест година дефицитарни су били инжењери геодезије, па смо отворили тај студиј и те су потребе задовољене. Нема дилеме да омладина још може наћи посао ако упише и заврши техничке науке, међу којима је најлакше до посла доћи са дипломом електроинжењера, као и инжењери машинства. Када су у питању инжењери геодезије и грађевинарства, у очекивању је да ће грађевинска индустрија у будућем периоду изаћи из кризе и да ће се вратити вријеме када су и они брзо долазили до посла. Они који завршавају математику и физику такође долазе брзо до посла и они су дефицитарни на тржишту.

* ГЛАС: Како тече изградња четвртог павиљона и да ли ће радови бити завршени као што је то раније предвиђено?

СТАНИЋ: Према уговору који смо потписали са добојском фирмом "Тигар", која је извођач радова, требало је да објекат буде завршен за годину. Објективно тај објекат неће бити завршен за годину због тога што уговором нисмо могли предвидјети оно што је виша сила и све оно што нас је недавно задесило. Обилне падавине у априлу и мају проузроковаће да ће радови бити дужи најмање за мјесец и тај рок биће пролонгиран. Ипак, сама чињеница да су радови почели и да је Влада стала иза овог пројекта, говори да ће четврти павиљон сигурно бити завршен и да студенти само треба да буду стрпљиви.

* ГЛАС: Ресорног министра сте на једној конференцији замолили да поново буде отворено питање хотела "Крајина" у Бањалуци, који би био погодан за студентски смјештај и он је обећао да ће настојати то ријешити. Да ли је испунио обећање?

СТАНИЋ: Нисмо касније о томе разговарали са ресорним министром и тачно је да Универзитет у Бањалуци од децембра 2006. године покушава доћи до коришћења тог објекта. Бићемо и даље упорни и вјерујем да ће ресорни министар учинити све што је у његовој моћи како бисмо добили на коришћење тај хотел, који бисмо користили за смјештај гостујућих професора и најбољих студената на мастер студијима и докторатима.

* ГЛАС: Кад сте већ поменули гостујуће професоре, колико их има Универзитет у Бањалуци, и да ли РС има потенцијала у кадру који би их могао замијенити?

СТАНИЋ: Проблем гостујућих професора није више проблем Универзитета у Бањалуци као некада. Већина наших студијских програма има више од 90 одсто властитог кадра. Највише наставника у допунском радном односу имамо из Клиничког центра Бањалука, чији љекари држе наставу нашим студентима и њих и не сматрамо гостујућим професорима. Међутим, имамо и гостујућих професора из Србије, Црне Горе, Хрватске, Словеније и са Универзитета у Источном Сарајеву, али то је веома мали број и нисмо више оптерећеним финансијским издацима за њихов рад.

* ГЛАС: Колики су ти финансијски издаци за гостујуће професоре?

СТАНИЋ: Око 300.000 марака… толико су износили прошле године.

* ГЛАС: Када су у питању други циклуси студија, хоће ли бити увођења нових одсјека и којих? Колика је заинтересованост за упис на њих?

СТАНИЋ: У идућој академској години биће повећан број студијских програма за упис на мастер студије. Тачније, оне студијске програме које имамо за први циклус имамо и за други, а од ресорног министарства смо добили одобрење за упис на све студијске програме. Наравно, то не значи да ћемо тражити упис на свим њима, већ само на онима гдје буде доста заинтересованих кандидата. Идуће године биће нови студијски програм из безбједности, чиме ће се дати могућности кандидатима који завршавају Високу школу унутрашњих послова да наставе своје школовање.

* ГЛАС: Раније се много полемисало о корупцији у високом образовању? Које се тренутно мјере о том питању спроводе?

СТАНИЋ: Прије двије године посебно је била актуелизована прича о криминалу и корупцији на Универзитету. То је тада више било исфорсирано него објективно, али увијек сам говорио, и најмања појава је зло против којег се морамо борити. Тада је Универзитет усвојио посебан програм за борбу против корупције, гдје смо формирали и Комитет у који су ушли по један професор или асистент са сваког факултета и студенти и они раде на реализацији тог програма.

* ГЛАС: Шта је тај Комитет до сада урадио? Имају ли неки извјештаји о његовом раду и коме их доставља?

СТАНИЋ: Комитет своје извјештаје доставља Сенату Универзитета и очекујемо да крајем овог семестра добијемо извјештаје шта је до сада урадио.

Поплаве

* ГЛАС: Студенти и Универзитет су се већ укључили да помогну настрадалима од поплава. Хоће ли бити још неких акција и којих?

СТАНИЋ: Студенти су се у оквиру својих бригада ставили на располагање становништву у угроженим подручјима, што је за сваку похвалу, док је Управни одбор Универзитета донио одлуку да сваки факултет издвоји по 5.000 марака. Донесена је и препорука запосленима да административно особље од своје априлске плате издвоји пет одсто, а професори и асистенти најмање десет одсто.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана