Станко Црнобрња, теоретичар, предавач и публициста: О нашим судбинама одлучују блажени у својој затуцаности

Ведрана Кулага Симић
Foto: Приватна архива

Страшан ће бити 21. век. Младе генерације се налазе пред судбоносним изазовом да зауставе лудило које је захватило свет.

Оне просто морају да се, што пре, ухвате у коштац са безумним силама које витлају планетом и сеју смрт, загађење, сиромаштво, ратове, експлоатацију, угњетавање, мржњу. Ово јесте тешка прогноза, али је заснована на свему што се склопило као “перфектна олуја” уништења. Таквих је било подоста у историји човечанства, али ова “олуја” располаже снагом уништења која је незабележена у историји света.

Каже то за “Глас Српске” телевизијски и филмски редитељ, продуцент и сценариста Станко Црнобрња, некада најмлађи ТВ режисер у бившој Југославији, данас редовни професор на београдском Факултету за медије и комуникације, у чијој је богатој биографији већ уписано више од 1.500 телевизијских емисија и серија, као редитељ, продуцент, или сценариста, као и три играна филма, као редитељ и копродуцент. Рођен је у Београду 1953. Отац Богдан био је југословенски политичар и дипломата, а мајка Ангелина-Анђа је била фармацеут.

Основну школу је завршио у родном граду, а уз оца, који је био амбасадор СФРЈ широм свијета, дио дјетињства је провео у Њу Делхију, у Индији, а гимназију је завршио у Вашингтону.

Са непуну 21 годину Станко Црнобрња започиње своју професионалну каријеру као, у том тренутку, најмлађи телевизијски режисер у Југославији, а почетком осамдесетих година постаје један од истакнутих ТВ режисера новог телевизијског израза, најчешће примењиваног у режији рок музике на ТВ, који је постао познат као “београдска школа видео-режије”. Године 1984. био је режисер музичких видео-клипова у играном филму '“Хајде да се волимо”, а између осталог, је оснивач, власник или извршни продуцент у више организација и медијских пројеката.

Осврћући се на свијет у којем данас живимо, који је обиљежила пандемија, а последњих мјесеци и руско-украјински сукоб, истиче да је свијет од 2020. године у ратном стању.

- Тзв. невидљиви непријатељ из корена је изменио живот људи на Земљи и још га мења. У пандемији, смрт и страх постале су главне карактеристике свакодневице, а извештаји о мртвима, зараженим, и на машинама, и даље се свакодневно објављују у медијима. Дугорочне последице “ковида 19”, али и неиспитаних, експерименталних, вакцина тек ће се разбуктати. Рат у Украјини је трагичан, братоубилачки, рат у којем се два словенска народа сукобљавају на најстрашнији начин. Сурове последице тог сукоба из дана у дан се увећавају и прете да свет, поготово Европу, доведу до саме ивице постојања. То је један од великих падова западне цивилизације која више није у стању да, на миран начин, кроз дијалог и помирење, остварује своје тежње. Јасно је да и најбезумније теорије завере нису могле да се приближе овој стварности која нас је заскочила - категоричан је Црнобрња.

ГЛАС: Једном приликом сте, говорећи о односима према слободном интернету, рекли да је ово што доживљавамо освета дубоких држава и њихов грчевит покушај да задрже апсолутну контролу над истином, али и друштвом. Шта доживљавамо и каква је то освета?

ЦРНОБРЊА: Говорим као комуниколог, а то значи да исказујем одређене историјске појаве, можда чак и законитости, које су у вези са развојем медија и дејством које тај развој врши на свет у целини. Рецимо, када је штампарска преса, у 15. веку, довела до тога да Европу преплави књига, као сасвим нов медиј, доступан огромном броју људи, у кратком року дошло је до реформације, али и вишевековног крвопролића у срцу Европе. Биле су угрожене монополске позиције једне цркве која је узвратила језивим терором све до јавног, масовног, казненог, спаљивања живих људи. У наше време дубоке државе су се осетиле угрожене масовном слободом која је завладала у комуникацији људи кроз интернет. Та слобода и масовност морали су бити прекинути на драстичан начин, јер да су наставили, дубоке државе би морале да нестану, бар у овом облику у којем сада делују. Уместо спаљивања живих људи (иако се и то у овом рату дешава пред нашим очима), приступило се општој контроли, цензури, регулацији, манипулацији интернета, а тиме и свих оних људи који су се осетили слободним, јер, у једном кратком периоду, то су и били.

ГЛАС: Евидентан је и феномен друштвених мрежа. Да ли онај ко контролише ту сферу контролише и свијест људи?

ЦРНОБРЊА: Да је “Фејсбук” држава, био би најмногољуднија на планети. Да је “Инстаграм” политичка организација, био би најмоћнија организација те врсте на свету. Да је “Тик-ток” државни медиј (а у великој мери и јесте), његове милијарде корисника и креатора садржаја биле би најутицајније силе на свету. Тек сада, када је освета дубоких држава узела маха, види се колико је за моћнике важно да контролишу та средства масовног комуницирања и размене идеја. Још важније је да се зауставе откривања мрачних радњи које су исте те дубоке државе спремне да предузимају, и предузимају, чак и према сопственом становништву. Сноуден и Асанж су најизразитији примери до које мере су силе и ауторитети угрожени, и како сурово реагују, када се њихове тајне, нељудске радње изложе на увид јавности.

ГЛАС: Гдје су медији данас? Да ли су још “седма сила” или средство које политика, свјетске силе, користе као алат, у зависности од потреба?

ЦРНОБРЊА: Наравно да је већина медија упрегнута у пропагандне стратегије. Не само политичке, већ и привредне. Чувени ЕПП никада није био моћнији, што значи да комерцијални, а не само политички, интереси онемогућавају стварно, слободно, извештавање и истраживање. Ево, чак је и “независни” “Нетфликс” приморан, из пословних разлога, да уведе прекидање програма рекламама. Али треба да знамо да је “отворени” интернет и даље 50 одсто свих комуникација које се обављају светском мрежом. А то значи да још постоји алтернативна и релативно слободна, масивна мрежа светских комуникација. Традиционални медији принуђени су да бирају између две опције (комерцијалне и политичке) да би опстали. Живот новинара уопште није лак.

ГЛАС: Да ли разни портали који “ничу” као гљиве послије кише урушавају основе новинарства и руше повјерење читалаца у медије?

ЦРНОБРЊА: Портали руше основе новинарства, оне које су постављене још у 19. веку. Новине су тада постављене у позицију оних који откривају, преносе и чувају кључеве истине. Али истине које одговарају друштвеним елитама. Такво новинарство, ношено либерализмом, револуционарним гибањима, научним прогресом, имало је своје златне периоде. Свет се модернизовао читајући новине, слушајући радио, гледајући телевизију. Данас, када је модернизам део историје, и када га је заменио тзв. “метамодернизам” оличен управо у експлозији нових, дигиталних, медија и комуникације, новинарство више не може да открива и чува истину на начин како је то радило уназад два века.

ГЛАС: Зашто је “црна хроника” далеко читанија од озбиљних анализа из домена економије, политике...?

ЦРНОБРЊА: Црна хроника је читанија због тога што се већ 130 година, од када су Херст и Пулицер изумили “жуто новинарство”, форсира као прворазредна атракција, као сензација, као спектакл. Постојали су периоди развоја, у разним срединама, укључујући и Југославију, када црна хроника, шунд, национализам, говор мржње, једноставно нису постојали у медијима. И то ником није претерано недостајало. Паралелно са уништавањем традиционалних културних вредности дошло је до успостављања нових које се заснивају управо на залуђивању публике призорима и причама које су све само не хумане. Ево, 30 година испирања мозга црним хроникама на овим просторима довело је до тога да је та тематика сасвим засенила друге приче, којих, засигурно, има много више него ових црних. Дакле, за популарност црне хронике не треба кривити публику, већ власнике медија.

ГЛАС: Гдје нам је култура данас, од опште до сваке друге?

ЦРНОБРЊА: Култура је свуда око нас. Али они којима поверавамо бригу о култури често предводе у некултури, полуписмености, примитивизму. Истински културни радници су хероји нашег доба, јер, у најтежим условима истрајавају ношени ентузијазмом, лепотом, поезијом, литературом, покретном сликом. Оно што овдашњи политичари недовољно схватају јесте то да је управо култура та која чини идентитет једног народа и једино она може достојно, равноправно и са успехом да комуницира са остатком света. Наша домаћа, локална, некултура, коју сусрећемо на сваком кораку, јесте одраз опште затуцаности вредностима које су, или давно превазиђене или директно штеточинске. Блажен у својој затуцаности. То је парола многих људи који, нажалост, често одлучују о судбини милиона.

“Уништење Орвела”

ГЛАС: Како коментаришете забрану књига Џорџа Орвела 1984. у појединим америчким државама и британским универзитетима?

БРНОБРЊА: Као што рекох, чим “власници” истине и монопола знања осете да ће бити разоткривени и да ће њихове намере и радње бити доведене у питање, посежу за забранама. Увек се забрањују они људи и она дела који виде истину и који имају знање. Сетите се нацистичког спаљивања светских књижевних ремек-дела. Или, погледајте изопштавање руских класика из културе Запада. Данас, Орвелова предвиђања постају наша непосредна, крута, збиља. Они који ту збиљу стварају за нас, често насилним путем и беспризорном похлепом, никако не могу да пристану на то да их је неко “провалио” још 1949. године. Зато, по њиховом мишљењу, тај рани доказ ваља уништити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана