Перо Симић: Ђенералова смрт дужа од живота

Ведрана Кулага
Перо Симић: Ђенералова смрт дужа од живота

Дража Михаиловић је парадигма адаптирања историје према потребама политике и дуже је предмет бесомучне манипулације и коришћења у дневнополитичке потребе него што је живео.

Рекао је то у интервјуу новинар и публициста књиге "Дража Михаиловић - Смрт дужа од живота" Перо Симић.

Основна идеја је била, према његовим ријечима, објективна биографија Драже Михаиловића, ни црна ни бела, и да се не прећути ништа и не тумачи селективно ни једна битна чињеница о Другом светском рату.

Симић сматра да народи на подручју бивше Југославије морају да се суоче са реалним чињеницама наспрам историје која је пуна илузија, уз оцјену да постоје документи на основу којих би се могла донијети пресуда о поништавању оптужнице против Михаиловића.

* ГЛАС: Књига "Дража Михаиловић - Смрт дужа од живота" је објављена ове године. Шта она садржи у себи и због чега је треба прочитати?

СИМИЋ: Основна идеја је била објективна биографија Драже Михаиловића, ни црна ни бела, али да се не прећути ништа и не тумачи селективно ниједна битна чињеница о Другом светском рату. То је, пре свега, био грађански рат у Југославији, а 60 година смо причали да је то била светла народноослободилачка борба у којој смо се само борили против страних окупатора. Две трећине жртава пале су од руку домаћих снага, односно разних војних формација које су се бориле једна против друге под плаштом стране окупације. Изненадило ме са којом је лакоћом победник у Другом светском рату ратну пропаганду претворио у непобитне историјске чињенице. Да се Михаиловић борио за рестаурацију предратног неправедног режима је представа која влада 60 година, а заправо је три пута затваран због критика тог режима. На процесу није пружен ниједан непобитан доказ да је он правио колаборацију са Немцима. Целокупна документација са којом су располагали западни савези, посебно амерички који су организовали паралелни процес у Њујорку, се своди на то Михаиловић није колаборирао са Немцима. Важна чињеница је и то да је организатор хватања Михаиловића, Слободан Пенезић Крцун, шеф тајне полиције Србије, 1961. године посведочио сараднику који је жив и који ми је то сведочење предочио у изворном облику, рекао да се ондашње српско-југословенско руководство поделило јер је тада први пут решено да се јавност обавести о томе како је Дража уопште и ухапшен. Поделило се о томе да ли смо Михаиловића осудили на смрт и погубили због колаборације са Немцима или због тога што се боравио нас за власт. Перезић је рекао: Ја сам припадао оној другој категорији људи који су сматрали да смо га ликвидирали јер се борио против нас. То пролази више од 50 година мимо делова јавности и и даље се делимо на исти начин и не прихватамо елементарне чињенице. 

* ГЛАС: Критичари су оцијенили да се ради о дјелу у коме су документоване чињенице које, како наводе, обесмишљавају седамдесет година дугу историју фалсификовања историје. Откуда материјали за њену грађу?

СИМИЋ: Трагајући за Титовим скривеним страницама из његове биографије, често сам боравио у Москви и значајан део грађе пронашао сам у тамошњим архивама, а у Београду то је био Војни архив. Постоји много фалсификоване грађе која је припремљена за процес против Михаиловића. Изговарам крупну реч "фалсификована" свестан свега, али са огромним покрићем тако да позивам све друге да ми докажу да та реч не држи воду. Постоје на десетине докумената припремљених за процес у које нема оригинала него се ради о преписима који су и у судској процедури и иначе, легитимни документ само под условом да се потпишу они који су препис оригинала и направили и да се тај документ овери. У овом случају, нема ни потписа, ни имена, него само иницијали особа које су преписале документ, а нити овере да је препис аутентичан са оригиналним документом.

* ГЛАС: Која је основна порука ове књиге?

СИМИЋ: Порука је да се суочимо са реалним чињеницама и ослободимо илузија, а наша историја је почивала на илузијама. Не можемо да урадимо све док не прихватимо чињенице. То је нека основна идеја и да искористимо могућности које се сада пружају јер је и на крају историја сама пресудила. Распало се Титово животно дело, бивша Југославија, и то је довољан позив да се реално сагледају чињенице. Нема ни партије у име које су стваране лажи на којима је почивала бивша Југославија, ни државе која је почивала на многим лажима и морамо се реално суочити са тиме да би могли да превазиђемо ту прошлост и да се окренемо ономе што је реални живот и будућност.

* ГЛАС: Прича о Михаиловићу на неки начин је обиљежила и ову годину у Србији, почевши од захтјева за рехабилитацијом до одлуке суда која се очекује у вези са утврђивањем смрти? Како гледате на то?

СИМИЋ: Постоји мноштво докумената на основу којих би се могла донети судска пресуда о Дражи Михаиловићу. Имао сам прилику да државној комисији која се бави тим случајем, предочим један енглески документ из кога се види да су на најсуровији начин изнуђена његова признања пре него што је подигнута оптужница и да је подвргнут патентираном мучењу које је трајало 74 сата, да му та мучења издржала само двојица тако што нису признала, али су непосредно послије тога умрли. Михаиловић је потписао све што му је било поднето под руку, што је већ унапријед било припремљено и у таквим околностима му је било речено ако било шта на процесу демантује, а процес је био и јаван и тајан, да ће бити поново подвргнут мучењу. Ако је тако изнуђено признање, а мислим да се то може проверити, ствар је сама по себи довољна да се пресуди о поништавању оптужнице и те пресуде што не значи апсолутно амнестирање злочина. И Михаиловић је, у завршној речи на процесу, рекао да се злочини не могу оправдати једни другима. У његовим документима има позива да се не врше злочини против жена, деце и стараца и веома озбиљних претњи онима који то буду радили тако да се те ствари једне од других морају одвајати и имати у виду да је четнички покрет у неким деловима, посебно независне државе Хрватске, пре свега био одбрамбена организација од геноцида којем су Срби били изложени у Другом светском рату. У условима геноцида свака одбрана је практично допуштена.

* ГЛАС: Хоће ли прича о Дражи Михаиловићу добити свој крај и зашто књига носи назив "Смрт дужа од живота"?

СИМИЋ: Надам се да се то приводи крају и да је тако исход неминован на начин да ће се оптужница против Михаиловића морати ставити ван снаге и да ће пресуда, која је заснована на тим лажним чињеницама и изнуђеном признању и приписивању грехова које он није имао на души, морати да се донесе. То ће изазвати различите реакције и у самој Србији и међу Србима, посебно у неким деловима политичког водства Хрватске, али ми морамо да затварамо једно по једно поглавље прошлости и то на објективним чињеницама, а не на лажним симетријама и при томе не амнестирајући никога за објективно утврђени злочин.  Дража Михаиловић је парадигма адаптирања историје према потребама политике и утолико је важније да се та страница наше историје заврши. Он је дуже предмет једне бесомучне манипулације и коришћења у дневнополитичке потребе него што је живео. Дража је живео 56 година, а од његове егзекуције прошло је 66 година, а ствари нису постављене на своје место. Да је одвојено оно што јесте злочин, али оно што јесте лаж по фирмом потреба режима да се докаже да је Михаиловић био већи ђаво и од Хитлера је нешто што се мора довести у склад са чињеницама.  

* ГЛАС: Колико на подручју бивше Југославије тренутно има спремности да се разријеше питања и крене напријед?

СИМИЋ: Нажалост, мислим да нема ни приближно онолико колике су реалне потребе. Многи су заинтересовани да се и даље бавимо сами собом и исцрпљујемо ресурсе тиме што ћемо се сукобљавати о ратовима који су давно завршени, прошлости која је давна прешла у историју и о којој је историја дала своје судове. Пре свега, заинтересовали су екстремистички делови свих југословенских народа, неки страни фактори који неће моћи да остварују своје мешетарење на територији бивше земље ако нема тензија. Заинтересовани су неки домаћи фактори који функционишу, асистирајући у форми невладиних организација и консултаната страних фактора који морају да измишљају неку потребу да стално има некаквих разлога да се мири Балкан, а заправо се једном руком мири, а другом потпаљује ватра.

"Свако прича своју причу"

* ГЛАС: Колико данас генерације познају овај дио историје?

СИМИЋ: Нажалост, не познају. Посебно у том неком реалном животу и непристрасним чињеницама. У образовним системима који су успостављени послије распада Југославије, свако прича своју одвојену причу. Омладина се индоктринира само са једним фондом чињеница и то ће представљати проблем са којим ћемо се суочити у идућим деценијама. Још свако свакоме прича своју причу и нико још увек нема снаге и способности да види целину приче и истину, и да тако превазилази своју прошлост, него производи анимозитете и још се у тумачењу недавне прошлости производе разлози за нову мржњу. То је највећа опасност за дугорочни мир на овим територијама.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана