Огњен Тадић: Поносан сам када некоме помогнем и усрећим га

Казао је то у интервјуу за "Глас Српске" Огњен Тадић, један од четири најбоља волонтера Српске, истичући да га хуманитарни рад и волонтирање испуњавају и помажу да стално учи и надограђује себе као личност.

* ГЛАС: Када се јавила љубав према волонтерском раду?

ТАДИЋ: Волонтерским радом сам почео да се бавим још у средњој школи, кроз музичку секцију, организујући разне манифестације, а нешто активније по упису на факултет када сам почео да волонтирам у Удружењу "Нова генерација" у Бањалуци. Ова организација окупља талентоване младе људе, који желе да своје потенцијале развију и користе за добробит локалне заједнице. Кроз разне едукације сам схватио да заправо нисам само волонтер, већ и дио групе младих људи који удруженим снагама раде за добробит свих.

* ГЛАС: Шта је то што Вас покреће и мотивише у волонтерском раду?

ТАДИЋ: Поред жеље да некоме помогнем, у волонтерском раду видим и прилику за напредовање, даље усавршавање, тако да могу рећи да ме покреће више различитих мотива. Из сваке акције, из сваког пројекта научим нешто ново и за мене је то велики успјех. Један од мотива је свакако онај "донкихотовски" аспект да свијет у којем живимо учинимо бољим и сигурнијим.

* ГЛАС: Колико успијевате у Вашој "борби са вјетрењачама"?

ТАДИЋ: Мислим да успијевамо да промијенимо бар дио свијета у којем живимо. Када човјек крене у грађански активизам, постави себи неке високе циљеве, а када имате високе циљеве, врло лако се разочарате. Међутим, ако се нађе одређени баланс између идеје и онога што је могуће спровести у дјело, онда се ти циљеви мало смање, а самим тим и успјех је достижнији.

* ГЛАС: Колико друштво и средина у којој живимо препознају значај волонтерског рада?

ТАДИЋ: Из мог вишегодишњег искуства, рекао бих да препознају. И ова награда свакако говори у прилог томе. Наиме, овај пут је нас четворо добило награду за најбоље волонтере, док је некада раније то био само један волонтер. То је један од показатеља да су наши резултати видљиви у друштву, а труд препознат и награђен.

* ГЛАС: Шта за Вас значи ова награда?

ТАДИЋ: Награда ми значи јако пуно, посебно јер највећи дио волонтерског залагања проводим у раду с дјецом. Веома је битно да будем позитиван модел тој дјеци, да кроз свој волонтерски рад и искуство покажем позитиван примјер, позитиван однос према садашњости и тренутној ситуацији. Поред тога, и ја сам задовољнији ако је мој рад препознат и награђен. То је знак да сам на добром путу, а награда је само још један катализатор да се ангажујем више.

* ГЛАС: Да ли сте и раније награђивани за свој рад?

ТАДИЋ: У основној и средњој школи освајао сам признања и награде, углавном за литерарне и сликарске радове, а ова Републичка награда за мој допринос друштву је свакако највећа и најзначајнија.

* ГЛАС: Можете ли навести неке од пројеката и акција у којима учествујете?

ТАДИЋ: Тренутно сам укључен у пројекат "Старији брат, старија сестра", који егзистира код нас већ више од 12 година. Пројекат је усмјерен на подршку побољшању квалитета живота за дјецу без родитељског старања. У оквиру тог пројекта сам волонтер, у смислу особе која се дружи с дјецом, а такође сам био и координатор једног мањег дијела пројекта. Поред тога, радим креативне радионице за дјецу са ризиком, а учествујем и у савјетодавној линији за дјецу, која је први пут успостављена у БиХ. Врло радо се одазовем на хуманитарне акције и поносан сам ако сам својим учешћем помогао некоме.

* ГЛАС: Били сте волонтер и током мајских поплава. Колико је то искуство значајно за Вас?

ТАДИЋ: Добар период током мајских поплава сам провео на терену, као волонтер и као психолог. У првих седам до 15 дана обишао са добар дио бањалучке регије, а у једном дијелу Челинца дошли смо први, седам дана након поплаве, док још нико од институција није обишао те људе. Не сматрам тај период само волонтерским радом иако га друштво тако карактерише, за мене је то више била моја грађанска дужност. Није ми било тешко, нисам осјећао исцрпљеност, оно што ме највише погађа јесте неправда у друштву.

* ГЛАС: Поред волонтерског рада, шта је то чиме још употпуњујете своје вријеме?

ТАДИЋ: Поред волонтерског рада у Удружењу "Нова генерација", већ 14 година свирам на гитари и наступам са једним бањалучким бендом, углавном по клубовима овдје у Бањалуци. Поред музике, бавим се и цртањем, дизајном и статистичком обрадом података.

* ГЛАС: Какви су Ваши планови за будућност?

ТАДИЋ: И у наредном периоду намјеравам да наставим волонтерски рад, рад са дјецом и да се трудим да што више напредујем, да се едукујем и остварим још боље резултате.

* ГЛАС: Шта бисте поручили младим људима у Републици Српској?

ТАДИЋ: Позвао бих све младе људе да се укључе у невладин сектор, да допринесу локалној заједници својим волонтерским радом, јер на тај начин ће изградити и себе и помоћи другима. Сматрам да сви треба да подржимо волонтеризам, као што су некада постојале омладинске радне акције, треба и данас да се организујемо. Не мора акција имати такав контекст, али сви имамо довољно слободног времена да га можемо одвојити за то. Све је ствар избора и добре организације, али и вјере у оно што радиш, да ће резултирати добрим.

Биографија

Огњен Тадић има 26 година, дипломирани је психолог и тренутно студент другог циклуса на Одсјеку за психологију Универзитета у Бањалуци. Годинама се бави волонтерским радом, а поред волонтирања интересује га музика, цртање и дизајнирање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.