Невенка Савић, директор Дирекције за европске интеграције БиХ: Нема суштинског помака у интеграцији БиХ у ЕУ

Свјетлана Шурлан
Невенка Савић, директор Дирекције за европске интеграције БиХ: Нема суштинског помака у интеграцији БиХ у ЕУ
Невенка Савић, директор Дирекције за европске интеграције БиХ: Нема суштинског помака у интеграцији БиХ у ЕУ

Већ дуго изостаје суштински помак у погледу интегрисања БиХ у Европску унију (ЕУ).

Рекла је то у интервјуу "Гласу Српске" директор Дирекције за европске интеграције (DEI) БиХ Невенка Савић.

- Велика је штета што БиХ још није реализовала задатке који би јој омогућили да користи IPA новац у сектору пољопривреде - рекла је Савићева.

* ГЛАС: Гдје је БиХ на путу ка Европској унији (ЕУ)? Да ли се преспоро рјешавају задаци и шта би нове власти, чије се формирање очекује у БиХ, требало приоритетно да ураде што се тиче кретања БиХ ка ЕУ?

САВИЋ: Видљиво је, а то потврђују и годишњи извјештаји Европске комисије о напретку, да у БиХ већ дуго изостаје суштински помак о погледу интегрисања у ЕУ. Након што је Албанија ове године добила кандидатски статус, БиХ је и формално, једина у региону западног Балкана која још није у фази у којој су остале државе. Према закључцима Савјета ЕУ из априла ове године, који су на својеврстан начин садржани и у посљедњем извјештају Европске комисије о напретку БиХ, власти формиране након октобарских избора требало би да се снажно фокусирају на низ изазова у процесу, међу којима је и усклађивање Устава БиХ са Европском конвенцијом о људским правима и темељним слободама. За напредак у овом процесу неопходан је ефикасан механизам координације, као и бављење социоекономским структурним реформама.

* ГЛАС: Каква су Ваша очекивања од новог састава Европске комисије? Какав однос према БиХ се може наговијестити у свјетлу политике ЕУ према даљем процесу проширења?

САВИЋ: Изјава новог предсједника Европске комисије да у идућих пет година неће бити нових чланица ЕУ у највећем дијелу јавности у региону протумачена је као својеврсно затварање врата проширењу. Слично је схваћена и промјена назива комесара за проширење, који ће се у новом сазиву Европске комисије звати комесар за европско сусједство и преговоре о проширењу. Мислим да та промјена нема негативан предзнак, јер је, реално, тешко очекивати да би читав посао, укључујући и ратификацију уговора о приступању за државе које преговарају о чланству, могао бити завршен у мандату нове комисије. Такође, проширење је, ван сваке сумње, једна од најуспјешнијих политика ЕУ, а испуњење критеријума за чланство је, без обзира на структуру Европске комисије, примарно задатак држава које претендују чланству.

* ГЛАС: Може ли се уопште процијенити када би БиХ могла предати кредибилну апликацију за кандидатски статус у ЕУ?

САВИЋ: Подношење кредибилног захтјева за чланство у ЕУ зависи од испуњења преосталих услова из Мапе пута о којој су се највиши званичници БиХ и Европске уније договорили у јуну 2012. То су успостављање ефикасног механизма координације и спровођење одлуке Европског суда за људска права у предмету "Сејдић и Финци". Спровођењем одлуке би и Споразум о стабилизацији и придруживању ступио на снагу, па би свеукупно, сигурно био начињен суштински помак, који би могао дати и нови замах процесу.

* ГЛАС: Колико БиХ користи све оно што јој нуди ЕУ, првенствено IPA фондове? У којим областима се средства највише имплементирају?

САВИЋ: Према подацима Делегације ЕУ у БиХ са посљедњег састанка Одбора за праћење IPA пројеката, до септембра ове године је из годишњих алокација од 2007. до 2013. уговорено 80 одсто пројеката. Изражено у новцу, уговорено је 411,6 од 513,2 милиона евра, колико је било алоцирано у ових седам година, а уговарање и спровођење пројеката из претходног буџетског периода ЕУ се наставља. IPA средствима финансиран је широк обим активности, од јачања институционалних капацитета у домену правосуђа, јавне управе, царина и опорезивања, до инфраструктурних пројеката у области снабдијевања водом, управљања отпадом, саобраћаја. Велика је штета, међутим, што БиХ још није реализовала задатке који би јој омогућили да користи IPA новац у сектору пољопривреде. Осим што би подржали рјешавање изазова у области аграра, IPA пројекти у овој области би били одлична припрема за будуће коришћење Европског пољопривредног фонда за рурални развој, који је доступан само чланицама.

* ГЛАС: Европска комисија је недавно представила детаље подршке реформским напорима земљама западног Балкана и Турској, којима ће у идућих седам година припасти 11 милијарди евра, али за БиХ на тој листи нису одређена средства. Да ли је могуће да се ништа не добије?

САВИЋ: IPA подршка државама корисницама за идућих седам година укључује и нераспоређена средства за БиХ. У 11 милијарди евра предвиђена је и подршка за БиХ, али Европска комисија још није објавила на колики износ наша држава може да рачуна. Потпуно је, међутим, извјесно да све док не изради свеобухватне секторске стратегије, БиХ неће моћи располагати IPA средствима за инфраструктурне подухвате у домену транспорта, пољопривреде, енергетике и животне средине. IPA два за период 2014-2020. доноси двије видљиве промјене у односу на претходних седам година. Једна је управо свеобухватан секторски приступ и повезивање IPA помоћи са државним и регионалним стратегијама, чији је циљ одрживи раст, а друга је ефикасност. Што нека држава буде успјешнија у коришћењу IPA помоћи, то може очекивати и веће износе. Такође, БиХ је испланирала државни програм IPA 2014, односно већ фигурира у новом буџетском периоду ЕУ.

* ГЛАС: Који фондови ће се отворити БиХ ако почне да испуњава услове на путу европских интеграција? Колика је њихова вриједност?

САВИЋ: Основни финансијски инструмент помоћи ЕУ државама у процесу проширења је IPA, а свеобухватне секторске стратегије и ефикасност кључни су за што успјешније коришћење ових средстава убудуће. Осим IPA, БиХ може да користи и програме ЕУ као што су "Хоризонт 2020", "Европа за грађане" и "Еразмус+", као и "Инвестициони оквир за западни Балкан", који грантове ЕУ удружује са кредитима међународних финансијских институција. Фондове ЕУ као што су Кохезиони фонд, структурни фондови и Фонд за рурални развој, вриједне милијарде евра, користе чланице ЕУ. Они служе за подршку спровођењу одређене политике ЕУ у чланицама, али је већ у претприступној фази врло важна припрема за њихово коришћење.

Нови специјални представник ЕУ

* ГЛАС: Специјални представник и шеф Делегације ЕУ у БиХ Петер Соренсен завршио је мандат, очекује се долазак новог лица на ову функцију. Каква су Ваша очекивања и шта би требало да буде у фокусу новог специјалног представника?

САВИЋ: Специјално представништво ЕУ у БиХ је несумњиво ојачало присуство Уније у БиХ. Канцеларија специјалног представника и Делегација ЕУ у БиХ су, прије свега, партнери домаћим институцијама и фактори који могу олакшати читав процес. Међутим, очекивања и напоре које интеграција подразумијева не треба постављати пред ЕУ, већ сопствене снаге, односно друштво БиХ у цјелини.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана