Нагин Кокс, инжењер свемирске агенције NASA за Глас Српске: На Марсу је било живота и могло би га бити поново

Драгана Келеч
 Нагин Кокс, инжењер свемирске агенције NASA за Глас Српске: На Марсу је било живота и могло би га бити поново
Нагин Кокс, инжењер свемирске агенције NASA за Глас Српске: На Марсу је било живота и могло би га бити поново

На Марсу смо сазнали да је некад имао услове за постојање живота. Уколико се вратимо три милијарде година у прошлост, на тој планети бисмо могли видјети набујалу ријеку, чија је вода била питка. Сада желимо истражити гдје је та вода отишла. Учећи о Марсу ми у ствари учимо о нашој планети.

Рекла је то у интервјуу за "Глас Српске" инжењер Нагин Кокс из чувеног JPL (Jet Propulsion Laboratory), главног центра NASA за роботске мисије у истраживању свемира. Ова дама, која носи два сата, од којих један мјери вријеме на Земљи, а други на Марсу, члан је тима који је послао "Кјуриосити" на Црвену планету. У Бањалуци је одржала предавање "Путовање на Марс", гдје је подијелила најинтересантније чињенице о узбудљивом истраживању "комшијске" планете.

- Желим да приближим људима због чега имамо свемирска истраживања и колики је њихов значај - истакла је Коксова.

* ГЛАС: Први пут сте у Бањалуци, али и уопште на Балкану. Какви су утисци?

КОКС: Овдје је предивно. Нисам ни слутила да имате овако живописан пејзаж. Одушевљена сам свим тим планинама, брежуљцима, ријекама и долинама.

* ГЛАС: Много је заинтересованих за предавање "Путовање на Марс". Које поруке желите послати тим предавањем?

КОКС: Увијек настојим да говорим о интересантној причи - роботском истраживању на Марсу. Желим да приближим људима због чега имамо свемирска истраживања и колики је њихов значај. Највише се надам позитивном утицају на младе, који ће можда науку одабрати за пут своје будућности. Када је ријеч о старијој популацији, која већ има одабран животни пут, мислим да је интересантно и важно да и они прошире видике и стекну научну писменост.

* ГЛАС: Људи углавном не знају шта свемирске мисије подразумијевају. Како им то настојите приближити?

КОКС: NASA има више мисија и циљева. Један од дугорочних је да омогући људима да живе и ван ове планете. Други циљ је да откријемо да ли још негдје осим на Земљи постоје услови за живот, а трећи да научи више о самој Земљи. Ти циљеви међусобно су испреплетени. Што више учимо о другим планетама, боље знамо како ћемо заштити нашу.

* ГЛАС: Ви нисте астронаут, већ Марс и свемир истражујете уз помоћ робота. Колико су роботи до сада помогли?

КОКС: На челу сам тима NASA који свакодневно управља ровером на Марсу. Ту је цијела група људи која прати његов рад, шаље му команде и говори шта ће радити. На тај начин покушавамо да утврдимо да ли је на Марсу икада било живота. Ровер се креће планетом и као један робот-геолог узима узорке тла и покушава да утврди трагове живота.

* ГЛАС: До каквих открића сте дошли? Има ли живота на Марсу?

КОКС: Утврдили смо да је Марс по својим физичким карактеристикама настањив, али још нисмо пронашли јасне доказе. Такође, на Марсу смо сазнали да је некада имао услове за постојање живота. Уколико се вратимо три милијарде година у прошлост, на Марсу бисмо могли видјети набујалу ријеку, чија је вода била питка. Сада желимо сазнати гдје је та вода отишла. Покушавамо наћи хемијске трагове о постојању живота. Учећи о Марсу ми учимо о нашој планети.

* ГЛАС: NASA и друге свемирске агенције надају се да ће до 2040. године послати људску, међународну, мисију на Марс. Да ли бисте вољели ићи са њима?

КОКС: Била бих срећна да видим Марс сопственим очима. Ипак, највише волим ићи негдје гдје раније нико није био. Али роботске сонде увијек иду прије астронаута. Срећом, ми свакога дана виђамо нове слике, које још нико никада није видио.

* ГЛАС: Колико је свемир у ствари неистражен?

КОКС: Нисмо још ни прилазни пут прошли. Ту има посла за још много живота.

Технологија

* ГЛАС: Технологија коју користи NASA често након извјесног времена пронађе употребну вриједност. Шта када је ријеч о том питању можемо очекивати у идућем периоду?

КОКС: Имамо много таквих могућности, да више и не размишљамо о њима. Ту су, на примјер, обраде фотографија, које су постале уобичајене у нашем раду, а које се већ масовно свуда користе.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана