Момчило Бајагић Бајага, музичар, за “Глас Српске”: Смисао умјетности је да стално нуди нешто ново

Рекао је ово у разговору за “Глас Српске” славни музичар и фронтмен бенда “Бајага и инструктори” Момчило Бајагић Бајага,  говорећи о најновијој сарадњи са Душаном Ковачевићем, за чији је филм “Није лоше бити човек” радио музику, а раније и за “Професионалца”. Он се осврнуо и на друге пројекте које је током протеклог периода реализовао, на рад у пандемији, прилагођавање на промјене и планове. С обзиром на то да су чланови састава сарађивали са мноштвом других извођача, албум који су објавили прошле године “Овај свет се мења” посвећен је управо музици коју су раније радили и за друге музичаре, за филмове и позориште.

- Премијера филма “Није лоше бити човек” ће бити у децембру ове године, ја се надам. Мени се јако допада филм, необичан је и у Душковом је фазону. Ово је можда чак један од његових најбољих филмова - додаје он.

ГЛАС: Писали сте и музику за представу “Мачора у чизмама”. Шта бисте могли да нам кажете о томе? И колико је уопште захтјевније радити музику за дјечију представу, у односу на филмове? И колико Вас је то удаљило од свега онога што иначе радите?

БАЈАГИЋ: Музику за представу “Мачор у чизмама” радио сам заједно са мојим пријатељем Сашом Локнером. Обојица смо компоновали. Он има више искуства од мене у компоновању и рађењу музике за дечије позориште. За позориште “Бошко Буха” урадио је десетак, можда и више представа. То је позната бајка која је имала написан либрето у стиху, дакле сценарио је у стиху. Није било тешко направити музику за текст који је већ у стиху. Поред тога, ја сам додао још једну песму за коју сам ја писао текст. За децу је лепо радити зато што морате да им држите пажњу. То није једноставно. Деца, ако им не држите пажњу, они причају, устану или изађу, за разлику од одрасле публике. Нама нико на премијери није устао и драго ми је због тога. То значи да смо успели да погодимо њихов сензибилитет и видео сам да су весели изашли с представе и то би требало и да буде главни разлог што се представе за децу раде.

ГЛАС: Година иза нас затворила је скоро све. Како је изолација и недостатак концерата и наступа утицала на Вас?

БАЈАГИЋ: Утицала је као и на све. Музика је највише погођена грана привреде, али и уметности током пандемије. Ми смо стварно били ускраћени за концерте пред публиком. Не мислим само ми као бенд, него сви светски и домаћи бендови, али и сви људи који се баве музиком. То се после лоше одразило на публику. Људи су постали депресивни. Кад су мало концерти кренули, ви можете да видите како су људи жељни концерата. Ми смо за сада свирали у Крагујевцу и Суботици и видите да је публика баш јако жељна музике. Концерти су били феноменални. Музика је била много погођена. Ми смо радили све што смо могли, радили смо и те онлајн концерте. То без публике не може да буде добро. Није лоше, то је као да гледате телевизијску емисију, то је нешто друго. Трудили смо се да више радимо у студију и да радимо музику за позориште и филм. Радили смо нови албум. Време смо проводили с музиком, нисмо с публиком. То нам је фалило и сада се трудимо да то надокнадимо.

ГЛАС: Шта бисте рекли да смо научили из живота у пандемији?

БАЈАГИЋ: Не знам да ли смо ишта научили, али ако бих могао да прескочим нешто од школовања, ја бих школовање за време пандемије прескочио, тако да, више бих волео кад се све ово не би поновило више никада. Научили смо да све може да се промени за један дан. Не знам колико је то добро. Ја сам, опет, оптимиста и надам се да се то више неће понављати.

ГЛАС: Да ли ће свирке и концерти икад више да буду исти? И може ли музика да живи свој прави живот без наступа уживо?

БАЈАГИЋ: Музика не може да живи свој живот без наступа уживо. Ако нема наступа уживо, да, биће музике по кућама, али, ипак то не могу да замислим. Концерти никад нису исти, и нису ни били исти. Увек смо се трудили да правимо различите концерте. Мада, знам на шта мислите кад кажете “да ли ће да буду исти” и мислим да могу да буду и надам се да ће у неком тренутку да буду исти као што су и били.

ГЛАС: Када се осврнете на године посвећене музици, да ли постоји нешто што бисте урадили другачије?

БАЈАГИЋ: Не бих ништа урадио другачије. Нисам никад био од тих људи који размишљају да је било оно, било би ово. Ништа не бих мењао, јер тад би све било идеално, а кад би све било идеално, онда би било досадно, а кад би све било очајно, онда би то баш било очајно. Најбоља је ова комбинација како живимо своје животе. То сам ја написао давно за Жикину песму “Живот је некад сив некад жут”, па у том фазону може да буде и одговор.

ГЛАС: Каква је, према Вашем мишљењу, музика овог времена и шта позитивно настаје развојем технологије и под утицајем промишљања о модерном друштву и времену?

БАЈАГИЋ: Не знам каква је музика. Не пратим много ову музику са дигиталних медија, пратим музику која је углавном свирана на класичним рок инструментима. Немам ништа против електронске музике и мислим да свако време има своју музику. Исто тако, сећам се кад су постојали неки одређени бендови, па је онда у једном моменту настао панк и нешто потпуно другачије у односу на то, тако да мислим да ће да се деси нешто што би било алтернативно овој електронској музици.

ГЛАС: Мислите ли да је све већ испјевано и да је све ново што настаје на неки начин нужно понављање старог?

БАЈАГИЋ: Не. Неке ствари се понављају, али на други начин. Није баш да живимо у матриксу и да се све то понавља, а ми само пресликавамо нешто што је неко радио, то би био баш негативан став. Ја као аутор знам да сам направио пуно песама које су потпуно различите од свих других песама које је неко други правио, а сасвим сигурно је да су неке песме, многе песме, утицале на мене, и у смислу текста, и музике, али и разни аутори, писци и музичари. Трудио сам се да то што радим увек буде нешто ново и мислим да је смисао уметности да увек понуди нешто ново.

ГЛАС: Јесмо ли слободни?

БАЈАГИЋ: Ја мислим да сам ја слободан, али можда сам у заблуди. Радим посао који волим и живим од тог посла. Не радим нешто што не волим и углавном радим оно што ја хоћу да радим и неки пут је то немогуће, али ако је то слобода, онда сам ја слободан.

“ОК фест”

ГЛАС: Шта припремате за наступ на “ОК фесту” и шта публика може да очекује?

БАЈАГИЋ: Пошто се нисмо видели дуго, публика може да очекује потпуно другачији програм од онога који смо свирали тад. Наравно, постоје песме које морамо увек да свирамо, али бар 60-70 одсто програма је другачије. То што смо свирали на Ташмајдану, то нам је намера да свирамо и на Тјентишту. Ослањамо се и на последњи албум “Овај свет се мења”, на којем има много песама које су познате људима од раније, па и нису нове, али биће и нових песама “Овај свет се мења”, “Дарја”, и биће избор хитова са наших претходних 12 албума. Прво ћемо се трудити да ми уживамо, а кад ми уживамо, и публика сигурно ужива.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.